СИРОПУСНА НЕДЕЉА, НЕДЕЉА ПРАШТАЊА (грч: Κυριακή των Τυροφάγου); У народу позната и као Сирна недеља, Бела недеља, последња припремна седмица пре почетка Васкршњег поста, у току које се не једе месо, али је дозвољена употреба јаја, млека и млечних производа, тј. „белине“, по чему је и добила назив. Дакле у току ове седмице, разрешен је бели мрс. У среду и петак Сирне недеље почињу Велике метаније, а у древној Црквеној пракси у те дане, служена је и Пређеосвећена Литургија.
Сиропусна недеља почиње по Месним покладама и траје до Белих поклада. Те седмице се не пости у среду и петак, него се свe време мрси на белом мрсу. У току читаве недеље се живи мало опуштеније него других седмица, поготово што су ту Покладе. Целе недеље селима круже маскиране поворке.
Око записа у шумадијским селима, градиле су се велике љуљашке, на којима се омладина љуљала, а присутни народ забављао. Записи иначе представљају важно место за село, и не ретко су се око њих одржавали скупови на којима се расправљало о питањима битним за будућност села.
