Дани сећања на Михаила Ћуповића и ове године ће се обележити у библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“. 13. септембра, на дан песниковог рођења, биће отворена изложба под називом „И када те нема - треба да те има“, а отвориће је Снежана Ђенић, директорка Библиотеке, док ће нас на Ћуповићеве стихове подсетити глумац- аматер и дугогодишњи Ћупов пријатељ, Жарко Божанић.
Михаило Ћуповић је један од најзаступљенијих у антологијама, а написао је збирке песама: „И ја дижем два прста“, „Са извора Златибора“, „Увек заједно“, „Планина“, „Венац од ливадског цвећа“, Шта мислиш“, „Бреза на пропланку“, „Добро је што децу не рађају тате“, „Пуче зора изнад Златибора“, „Хајде, деда, коњ ми буди“, „Најлепша је љубав поред реке“, драму „Немојте крвавити реку“, ратну драму „Ћутећи су говориле“ и монодраме „Земља“ и „Ера са овога света“. Написао је и дечје позоришне комаде „Весели мудрац“, „Чекајући вука“, „Да сутра не буде касно“, „Ђачки распуст“ и еколошку бајку „Схвати једном људски роде“. Поезију је објављивао у књижевним листовима и часописима, на радију и телевизији. Добитник је многих признања. Песме су преведене на више језика, компоноване и увршћене у антологије. А о својим почецима је говорио да је све као и код многих песника, да је почео као мали, у основној школи, али да о томе није ником говорио. Као одрастао наставља са писањем, песме се гомилају, али тек по доласку у Чајетину и упознавању са Љубишом Пујом Ђенићем он показује своје рукописе и аостало је – историја. Ђенићу се допадају песме и он се решава да их штампа у Ужицу,тако да је Пујо био први који се заложио, изборио за прву Ћупову збирку и тако је кренуло.
За Ћупа су везана многа културна збивања у Чајетини од његовог доласка у ову средину. 1973. године сакупио је десетак младих људи и предложио да се оснује КУД „Златибор“. Писао је рецитале, одабирао ерске мудролије, прилагођавао разним поводима. Заживеле су драмска и секција глумаца аматера, које је Ћупо саставио и снабдевао увек актуелним темама из свакодневног живота из чајетинске средине. О овим дешавањима постоје и многобројни записи у разним новинама и часописима, а запослени у библиотеци која носи Пујово име су се потрудили да до тих материјала дођу и уврсте у изложбу.
"Потрудили смо се и контактирали дугогодишње његове пријатеље, на првом месту његову породицу, затим Дом културе где је он био оснивач, кум манифестације "Деца међу нарцисима" па смо и ту могли да нађемо занимљивог материјала... Затим, ту је било и материјала везаног за Турнир духовитости... Трудили смо се да пронађемо што више и да сложимо хронолошки и чланке из новина, фотографије, што верујем да ће бити занимљиво нашим суграђанима"; каже Љиљана Ракић из Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић".
Љубивоје Ршумовић у једној рецензији је рекао: Михаило Ћуповић је изворни песник, рекло би се инструмент на коме природа, она златиборска, горштачка, мудријашка, испреда нити поезије. За живота био је омиљен на свом Златибору и често је проглашаван највећим завичајним песником. Био је скроман, увек добро расположен и насмејан. Волео је људе, а највише децу којој је посветио већи део својих песама.
Мирјана Ранковић Луковић
