„Место где станује знање, радост и успех“

Синоћ је у библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ представљена књига „Место где станује знање, радост и успех“ ауторке Јагоде Јеремић. Књига је посвећена обележавању јубилеја, 130 година постојања ОШ „Димитрије Туцовић“ у Чајетини.

„ Општина Чајетина је ушушкана варошица у подножју Златибора, која најпре плени својом мирноћом... У дну овог градића смештена је ОШ „Димитрије Туцови“, први ступањ у образовању младих. У себи чува дух традиције, уврежен у сваком покрету градитеља, од предака сачувану жељу и тежњу за напретком, а једини напредак је у образовању“, пише у својој књизи Јагода Јеремић.

„Идеја је била да се прикаже школа у неком свом новом светлу.Зашто кажем у новом? Поводом 120 година постојања школе објављена је једна књига господина Милисава Р. Ђенића која је направила један историјски осврт на све оно што се догодило од самог оснивања школе па до 2007. године. Мој задатак, на неки начин, и задовољство био је да прикажем школу од 2007. до 20017. године. Иницијатива је потекла од директорке школе која је желела да то буде неко ко је тренутно у настави, дакле неко од настваника ко најбоље познаје наставни процес ове школе сада. Наслов је, по мом мишљењу, више изазован и по мало обавезујући „Место где станује знање, радост и успех“ из разлога што сам негде, и то сам у књизи провукла кео неку основну мисао, да школа није само образовна институција већ и да је васпитна. И заиста, у нашој школи се стварно трудимо да деци кроз различите програме и неке ваннаставне активности и саму наставу, наравно, усмеримо ка неким правим вредностима“, рекла је за „Златиборпрес“ Јагода Јеремић.

Иако је идеја за писање неке врсте монографије, која би обухватила рад школе у последњих 10 година, потекла од директорке школе, млада ауторка је добила свесрдну помоћ од својих колега, али и других запослених у овој установи. Тај добри дух подршке могао се приметити и синоћ у пуној сали библиотеке у којој су седеле бивше и садашње Јагодине колеге, бивши и садашњи ученици, и многобројни пријатељи. Након синоћње промоције може ли се рећи да неки драгуљи, какав је једна мала школа у малој варошици, нуде у овом времену посрнућа светло наде, почетак нечег доброг што се може разгранати даље, баш као што се дешавало одвајкад тамо где кроче просветитељи?