Откривен споменик палим борцима Стубла (видео)

У златиборском селу Стубло јуче је откривен и освештан споменик палим борцима од 1912. до 1918. Сви борци су били управо из овог села. Овој свечаности присуствовали су, како мештани тако и многобројни гости из Ужица и општине Чајетина.

Ове године навршава се 100  година од пробоја Солунског фронта и завршетка Првог светског рата. Село Стубло дало је 60 војника који су своје животе положили у овим ратовима. Споменик је подигнут уз помоћ МЗ Стубло, Црквене општине Доброселица и Организационог одбора, а уз свесрдну помоћ Општине Чајетина. Споменик је открио председник општине Чајетина Милан Стаматовић.

„Уз малу помоћ општине Чајетина и значајну иницијативу МЗ Стубло, као и потомака и појединаца који су схватили значај онога што су наши преци урадили кроз историју, за нас, за будуће генерације, и овде се ето, данас одужујемо нашим херојима и јунацима који су оставили своје животе на ратиштима   ван својих граница да би потомци данас живели боље и да би заштитили своје националне интересе за своју земљу. Оно што је најсветије у животу  једног човека они су поставили на пиједестал домовине, а то је живот. Општина Чајетина и сви грађани Стубла су им захвални на томе и ми им одајемо почаст за све што су урадили за своје село, за своју општину и за своју државу“, рекао је председник општине Чајетина Милан Стаматовић.

Освећење споменика извршило је свештенство СПЦ. Парох доброселички Јован Стојковић захвалио се свима који су помогли подизање овог споменика, као и Историјском архиву Ужица који им је дао податке о именима изгинулих бораца. На споменику је уклесано 50 имена.

Поздравни говор одржао је пуковник у пензији Милиша Удовичић, иначе члан Организационог одбора, и том приликом рекао:

„Село Стубло, једно од најмањих села златиборског краја, дало је равно 60 војника који су погинулу у рату. Ако се узме у обзир да су то били младићи и ожењени људи у највећем напону снаге, онда се ширина тог страдања може тек сагледати“.

Испред Удружења потомака ратника ослободилачких ратова од 1804 -1918., „Мајор Коста Тодоровић“, венац је положио Радиша Маријановић. У оквиру програма, млади Вујица Драговић,  изрецитовао је пригодну песму:

... Тихо спуштала се

летња ноћ на Цер,

на ту горду планину ,

чак и дивља звер

губила је смер

због чудног страха

да ће сметати четама

што крећу без даха

Дрини, Сави,

свуда где је плач,

тамо хита

бридак Српски мач ...

На крају су додељене захвалнице свима онима који су допринели подизању овог спомен обележја.

Мирослав Весовић