У наставку обележавања јубилеја, 60 година стваралаштва песника Љубивоја Ршумовића, синоћ је у чајетинској библиотеци одржано „Вече хумора и сатире“. Поред Љубивоја Ршумовића учествовали су афористичари: Драгутин Карло Минић, Витомир Теофиловић, Душан Пуача, Бојан Љубеновић, Александар Чотрић и Владимир Ћалић.
Јубилеји обично говоре о бројкама: годинама живота, рада, стварања... Међутим, не говоре о ономе што је претходило: о пређеном пут, напорима,улагањима, одрицањима, залагањима... Песник Љубивоје Ршумовић у овој години обележава 60 година рада.. У том јубилеју не помињу се почеци, а он је кренуо да пише са 17 година и од тада је написао око 15 000 песама и објавио 92 књиге. Упоредо је изнедрио и многе ТВ емисија. Да би се статистика употпунила, шта недостаје?
„Оних најважнијих бројки нема. А то су: колико је овај човек кроз своје песме, кроз свој књижевни рад, изазвао дечјих осмеха? Колико се деце лепше успавало уз своје родитеље слушајући његове песме? Колико љубави се родило на основу његових песама? Колико се одраслих људи насмејало гледајући његове тв –емисије? Тих података нема, а они су најважнији“, рекао је афористичар Бојан Љубеновић.
Многе генерације су се навикле на његово ненаметљиво присуство у својим животима да већ узимају „здраво за готово“ да ће тако увек бити. И хоће, јер су нека дела непролазна. Али, осим тога што је као писац и јавна личност, Ршум је пре свега човек. О томе су синоћ у библиотеци говорили његови пријатељи.
„Један мој рођак је још пре 30 година рекао да се разочарао кад је упознао лично неке писце из читанки и лектира зато што су они били сушта супротност у свом приватном животу у односу на оно што су створили. Е, за Ршума то не важи. Рецимо, када сам га као млади писац почетник замолио да ми напише рецензију за једну књигу, он је то одмах прихватио и истога дана сам већ добио текст“, сећа се Александар Чотрић афористичар, сада посланик у Народној скупштини. На њега се надовезује старији колега, Драгутин Минић Карло: „Оставља утисак: један горштак, крупан, делује овако робусно, а има меку душу к`о девојчица. Ми стално играмо шах. Имамо Клуб Р (по њему се зове док је био још управник „Бошка Бухе“) и он је једини који нас је мирио.“ „Ја имао ту несрећу да одрастам и одрастем током 90-тих година прошлог века... У целом том лудилу мени је Ршум био контратег свему томе, неко ко је показао нама, клинцима тога доба, правац куда треба да идемо, да кроз његове књиге, песме и емисије, препознамо зло, да чинимо добро, тако да могу рећи да поред мојих оца и мајке, Љуба Ршум је такође био мој васпитач“, додао је најмлађи међу овом елитом афористичара, Владимир Ћалић.
Песник се својим пријатељима захвалио на „ршумовски“ начин: „ Па, рекли су много лепих речи па сам се ја мало и стидео, а сад, кад размислим, били су све у праву“.
Ово вече, иако уприличено у част једном човеку, песнику и његовом јубилеју, било је и у част свих оних који су са њим делили не само ово вече, већ и тренутке стварања. Јер, песници и постоје због читалаца, а читаоци – због песника.
Мирјана Ранковић Луковић
