Синоћ је у библиотеци „Љубиша Р-Ђенић“ отворена изложба слика Анастасије Богдановић. Однегованог стила и става према уметности и животу, Анастасија се својој публици обратила универзалним језиком освојивши је једноставношћу и непосредношћу.
Академска сликарка Анастасија Богдановић је синоћ у Чајетини отворила своју 4. самосталну изложбу. Пратећи њен рад, публика је навикла на сведени стил уметнице који би се могао описати као апстрактан, једноставан, знаковит и учинковит. Ова поставка само је наставак њених размишљања о природи, пејзажу, са дрветом као централном фигуром, остављеном посматрачу да је доживи на својствен начин.
„Та стаменост, та стабилност, одраз можда Златибора јесте неки бор, а опет веза са медитераном – тај неки чемпрес, некако сам то повезала у неку симбипозу. Драго ми је ако личи на човека... Можда и јесте неко биће које несвесно ја стварам“, каже Анастасија Богдановић.
Користећи технике уља и акрила на платну, Богдановићева своју чаролију ствара кристећи највише основне боје и њихове нијансе. Плава и златна преовладавају одајући заљубљеност у византијску уметност. Осим ове, благ утицај на њен стил оставили су поједини импресионисти, али и још неко.
„Пошто радим доста са децом, можда нешто и дечије... То ме нешто јако у последње време инспирише. Стварно, изнад свега, ипак та природа и то што ме окружује; да дозволим да то осетим и пренесем то на неки свој начин“.
Отварајући изложбу, академски сликар Обрад Јовановић осврнуо се на чињеницу да Чајетина, као мала средина, има доста уметника који су заштитни знак не само Чајетине и Златибора, већ и Србије. О Анастасијином сликарству је рекао:
„Невероватно колико се у њено видно поље уселила равница и Војводина. Онда, та симболика једног дрвета, тог монизма, је у ствари оно што треба дље да истражује. Има добар колорит, те интересантне игре са издуженим форматима који користе у кинеској, јапанској, источњачкој уметности, ал то фино стоји, и то поигравање са кругом, хоризонталом, вертикалом, је интересантно. На крају, цела уметност је тражење, цео живот је путовање“.
Изложба у библиотеци биће отворена наредне две недеље.
Мирјана Ранковић Луковић
:.
Користећи технике уља и акрила на платну, Богдановићева своју чаролију ствара кристећи највише основне боје и њихове нијансе. Плава и златна преовладавају одајући заљубљеност у византијску уметност. Осим ове, благ утицај на њен стил оставили су поједини импресионисти, али и још неко.
„Пошто радим доста са децом, можда нешто и дечије... То ме нешто јако у последње време инспирише. Стварно, изнад свега, ипак та природа и то што ме окружује; да дозволим да то осетим и пренесем то на неки свој начин“.
Отварајући изложбу, академски сликар Обрад Јовановић осврнуо се на чињеницу да Чајетина, као мала средина, има доста уметника који су заштитни знак не само Чајетине и Златибора, већ и Србије. О Анастасијином сликарству је рекао:
„Невероватно колико се у њено видно поље уселила равница и Војводина. Онда, та симболика једног дрвета, тог монизма, је у ствари оно што треба дље да истражује. Има добар колорит, те интересантне игре са издуженим форматима који користе у кинеској, јапанској, источњачкој уметности, ал то фино стоји, и то поигравање са кругом, хоризонталом, вертикалом, је интересантно. На крају, цела уметност је тражење, цео живот је путовање“.
Изложба у библиотеци биће отворена наредне две недеље.
Мирјана Ранковић Луковић
:.
