У сусрет Дану жена

Осми март је Међународни дан жена. Дан који може да буде посебан, а може и сасвим обичан; дан као сваки други, или један од оних за памћење, што зависи само од женске особе и њеног гледања на свет. Од тога колико јој значи датум који су Уједињене нације (1975. године) прогласиле за Међународну годину жена и службено почеле обележавати Међународни дан жена? Од тога што је овај дан настао као резултат дуготрајне борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца? А колико је било отпора томе показује и чињеница да је Швајцарска последња земља у Европи која је увела право гласа женама (1972) !!!

Овај дан је, ипак, можда највише дан Мајки. Деца му се радују јер знају да ће и најмањим гестом, али гестом од срца, својој мајци као чаролијом навући осмех на лице. Поред деце, супрузи су следећи који успевају да начине овај дан моћним, потом колеге, комшије...

Шта се дарива? Обично цвеће. Све зависи од времена и пара, додуше. Али, лепо је ако на дар узвратимо осмехом, па макар поклон не био увек вешто одабран, упакован или поклоњен. Битне су намере.

Својим суграђанкама су 8. март, мало раније но уобичајено, честитали момци из групе „Дукат“ у којoj свирају: Марко Џамбасовић, Јанко Радишић,  Никола Бошковић и Марко Јовановић одржавши концерт у, баш за то вече, романтично уређеној сали библиотеке „Љубиша Р. Ђенић“. Било је ту и мушког света који су посебност вечери поделили са својим девојкама, другарицама, супругама... И овако је то синоћ изгледало...