Велико интересовање чајетинских пољопривредника било је евидентно и другог дана представљања Програма мера подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја за 2017. годину. Теме су биле везане за сточарство, вештачко осемењавање и могућност за генетско унапређење оваца у Србији, а било је речи и о пољоривредним кредитима и осигурању у пољопривреди.
Сарадња општине Чајетина и ПД „Златиборски еко аграр“ са Институтом за крмно биље из Крушевца наставља се и у овој години. Један од видова те сарадње огледа се и у јучерашњем представљању резултата студијско-истраживачког пројекта „Контрола вредности и утврђивање загађености земљишта тешким металима на територији општине Чајетина“. Овај пројекат, који је трајао 3 године, финансирала је чајетинска општина и Министарство пољопривреде – Управа за пољопривредно земљиште.
Др Зоран Лугић, директор Института за крмно биље каже да, што се тиче испитивања загађености пољопривредног земљишта, у узорцима нису пронађене количине тешких метала у количинама које су изнад прописаних граница. Напротив! Што сее тиче других параметара, земљиште на нашим просторима показује појачану киселост што је ограничавајући фактор за избор и производњу врста које се могу гајити на тој земљи, са чим су ратари већ на почетку Студије били упознати.
"Земљиште је добро обезбеђено калијумом и обогаћено хумусом и азотом у оној мери у коликој наши фармери добро газдују тим земљиштем", наглашава Лугић.
Када је у питању квалитет сточне хране, уобичајена бољка је недостатак протеина, каже Лугић. Међутим, ни у једном узорку испитиване биомасе није пронађен садржај тешких метала, што је више него задовољавајући резултат за сточаре са простора чајетинске општине. Такође, од почетка спровођења студијског истраживања приметно је побољшан квалитет биомасе што је резултирало побољшањем сточне хране а самим тим и квалитета меса и млека.
На јучерашњој презентацији било је и говора о значају правилне припреме плоткиња у говедарству за вештачко осемењавање у циљу успешне концепције , као и о одређивању оптималног времена за осемењавање плоткиња, о чему су говорили стручњаци из ветеринарских станица из Чајетине. Једна од тема била је и могућност за генетско унапређење оваца у Србији, са освртом на територију општине Чајетина.
Да би се прича заокружила, пољопривредници су добили и најбитније информације о повољним кредитима и осигурању у пољопривреди, о чему су им говорили представници Народне банке Србије.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
