Туристичка организација Западне Србије на Златибору организује прву стручну конференцију на којој је тема првог дана била проблем нерегистрованог смештаја и наплата боравишне таксе, док се другог дана причало о маркетингу и пословању рецептивних туристичких агенција и примерима добре туристичке праксе у регији Западне Србије.
Према подацима Туристичке организације Западне Србије, у овој регији око 53% смештајних капацитета није регистровано, а на Златибору је тај број још и већи. Стога је тема панел дискусије на конференцији Туристичких организација Западне Србије била како оне који издају смештај увести легалне токове, на којем је говорио и директор ове организације Мирослав Рађен:
- Мислим да су главни закључци данашње конференције да треба изменити законску регулативу у смислу паушалног опорезивања и увођења приватних издаваоца смештаја у легалне токове. Свакако да ћемо ми изаћи са предлогом и конкретним иницијативама пред министарство са којим имамо одличну сарадњу и надамо се да ће доста наших предлога бити прихваћено. Наравно то нису само наши предлози, могу да кажем д аје то проблем који тишти целу Србију. Свакако да је ова конференција данас била корисна јер смо чули различите ставове и колега из туристичких организација, агенција, издаваоца приватног смештаја и представника министарства који су нас мало детаљније упознали са законском регулативом,
каже директор Туристичке организације Западне Србије. Они који нису регистровани, не пријављују госте и не плаћају порез и боравишну таксу, на мети су туристичке инспекције, уз обостране проблеме. На територији Чајетине један општински инспекторће ускоро добити појачање, чиме је ова општина једна од 13 локалних самоуправа која је одредила општинског инспектора за туризам, послушавши препоруку Министарства. Од укупне наплате боравишних такси на Златибору, чак 95 процената је од хотела, док је велика већина приватног смештаја, чији су власници и са стране, у сивој зони. Директор Туристичке организације Златибор Владимир Живановић каже да је то велики проблем који се може решити кажњавањем.
- Реалан број ноћења на Златибору је преко милион и 200 хиљада, а тек око 400 хиљада ноћења је регистровано и наплати се боравишна такса. Дакле, сигурно једна трећина остварених ноћења се наплати кроз боравишну таксу, док остало оде на црно и то је један поражавајући податак за нас ксо туристички организацију и локалну самопураву. Изменом законских регулатива и прописа то ће се довести на прави колосек и онда ћемо моћи да убирамо те приходе и да свакако побољшамо како наш положај, тако и положај тих издавалаца кроз уређење и опремање туристичких локалитета и инфраструктуру,
поручује Живановић. Учесници на дискусији су истакли да се бележи смањење категорисаних јединица и слични проблеми постоје у Ивањици, Косјерићу, Бајиној Башти. Разлози због којих издаваоци смештаја не желе додатне трошкове легалног пословања су разни и могу се разумети. Стога је осим казнене политике за оне који су ван закона потребно наћи и погодности и афирмативне предности за оне који поштују прописе за шта се залаже и помоћница министра трговине туризма и телекомуникација Вера Божић Трефалт.
- Можемо, на пример, кроз медије рећи ко ради легално са високим нивоом пословања и увсти разне награде и тако даље. То верујем да се и ради у Србији, али могу се још неке додатне мере увести које би поспешиле то позитивно деловање. Јер, то је један озбиљан бизнис који тражи квалитет, а ако постоји онда то морамо награђивати кроз разне мере,
каже представница министарства које ради на новом сервису под називом Е – турист за електоронску њихово пријављивање и одјављивање које би требало да побољша евиденцију гостију. Просечни домаћин са Златибора који се издавањем бави као породичним послом, а није регистрован, може све информације о катгоризацији добити код локалних структура, туристичких агенција као посредника и на сајту Министарства трговине, туризма и телекомуникација.
Другог дана конференције одржана су предавање о маркетингу у туризму на којем су учествовали Милан Стојковић (Друштвене мреже у финкцији промоције туристичке дестинације), Душанка Илић (Значај креирања онлајн заједнице за развој дестинације), Александар Сеничић (Услови за развој рецептивне понуде), Срђан Џивџановић (Подстицаји за рецептивне туристичке агенције), Драган Јаћимовић (Развој авантуристичког туризма у Србији), Петар Славковић (Шта страни туристи желе), Тијаго Фереира (Значај видеа и Јутуба за привлачење зуриста у дестинацију).
Представљени су и примери добре праксе у регији Западне Србије кроз следећа предавања:
Арсен Ђурић, Председник УО ТО регије Западна Србија, Зашто је Златибор најпосећенија планина у Србији?
Дарко Ђуровић, менаџер ПСД програма, Резултати програма развоја приватног сектора
Петар Благојевић, Члан градског већа Града Ужица, Прва зелена стаза у Србији
Роса Јаковљевић, директор ТСЦ Златар: Златар, дестинација у успону
Мирослав Рађен, директор ТО регије Западна Србија, Чаробни туристички прстен, од идеје до реализације
