Највећи произвођачи млека златиборских села отпутовали су у Немачку, на студијско путовање, где ће наредних неколико дана имати прилику да посете фарме крава и оваца, и да се упознају са системом функционисања немачких фарми. Првог дана посетили су две фарме у области Баварске.
Прва фарма бави се узгојем немачких смеђих говеда, чији власник поседује 75 грла и обрађује око 90 хектара земље. Смеђа крава веома је заступљена у Немачкој и по броју грла налази се на трећем месту, одмах иза раса холштајн фризијско говече и сименталац. Brow swiss је друга млечна раса у свету. Годишње даје у просеку око 8500 литара млека. Иначе, на фарми Матијаса Херлеа, ове краве дају око 9000 литара млека годишње, са просечним уделом млечне масти од 4,4% и протеинима 3,7% .
Мишко Мишовић је једини пољопривредник из нашег краја који има фарму смеђих говера на Рудинама. Грла је купио ове године, укупно 20, саградио је шталу, набавио механизацију, коју треба још унапредити. Има жељу да се овим послом бави и у наредним годинама. План му је производња сира по швајцарској рецептури. Пут у Немачку помоћи ће му за нове идеје и решења, који могу убрзати и побољшати квалитет његовог даљег пословања.
“Различитости су многе. Овај немачки фармер ради дуже време, има могућност да примењује агро техничке мере, док ја тежим томе што он ради, јер нисам имао генерацијски континуитет. Овај фармер је у могућности и да производи јефтино и да даје кравама најбољу храну, док ја купујем концентровану храну. Тежим да достигнем нивоу немачког фармера. За то су потребна улагању у виду набавке механизације, култивисања земље и потребно је да прође време д све ово реализује”, каже Мишко Мишовић са Златибора.
Друга фарма узгаја сименталска говеда и тренутно има 120 музних крава и 160 јуница. Обрађују 120 хектара земље. Раси сименталско говече не сметају ниске температуре, али не смеју бити у влажном и на промаји. Телад се држе у индивидуалним боксевима и такав систем се власнику ове фарме, Јоакиму Келеру, показао као добар. Основна разлика је што фармери у Немачкој могу да улажу у своје фарме, да прате новитете у области развоја и да послују тржишно, а много су бољи услови држања крава, које се налазе у слободном систему, нису везане.
Миленко Лазовић из Трипкове има 21 краву - 18 сименталки и 3 смеђе, као и пратећи подмладак у виду јуница и телади, укуно 36 грла. Овим послом се бави од 80 - тих година, и из године у годину повећавао је број грла.
“За наше услове, ово је довољан број грла. Једна породица од овог посла може солидно да живи. Просек млека који се произведе на нашој фарми је између 6000 и 6.500 литара годишње. Немци су у предности у односу на нас, јер имају бољу кабасту храну, а посебна је прича та њихова дуга традиција узгоја крава. Сигурније им је тржиште, јер држава стоји иза њих. Код нас се све још увек ради стихијски. Надам се да ће и код нас ускоро бити боље, да ће се систем променити”, каже Миленко Лазовић.
Једна од великих предности немачких фармера је та што се код њих врши анализа хране, којом се постиже да се тачно зна шта је крава у току дана појела и шта је тачно то што јој је потребно за њен узгој. Такође, врше се и редовне анализе крви грла, како би се сазнало шта је то што недостаје у њеној исхрани. Други део предности су велике површине земљишта, на којима немачки фармери сами производе сву потребну храну за своја грла, што код нас није случај.
Златибоски пољопривредници посетили су другог дана град Фулда, у чијој близини се налази фарма са системом крава – теле, који се у Србији не примењује у великој мери. Овај систем намењен је товним расама, и теле све време остаје са мајком и слободно сиса. Многи немачки фармери посветили су се оваквом систему узгоја, јер је и код њих цена млека неповољнија у односу на цену меса.
Иначе, ово студијско путовање организовао је Златиборски Еко аграр општине Чајетина.
Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs
