Светски дан превенције самоубиства се обележава 10. септембра сваке године на иницијативу Међународне асоцијације за превенцију самоубиства уз подршку Светске здравствене организације, са циљем да се скрене пажња јавности на самоубиство као један од водећих узрока преране смрти који је могуће спречити. Ширење информација, побољшање образовања, едукација, важни су задаци у таквим напорима.
Према подацима СЗО, самоубиства су један од водећих узрока смртиширом света и трећи по реду узрок смрти младих до 25 година.Сваке године око 1 милион људи изврши самоубиство - 1 смрт на сваких 40 секунди. Светска здравствена организација процењује да ће до 2020. године губици премашити 1,5 милион, и да ће самоубиства чинити 2,4% глобалног оптерећења болестима. У Србији стопа самоубиства је изузетно висока (19,5) и сврстава нас на 13. место у свету.Нарочито је забрињавајуће стање у Војводини, у којој је стопа самоубиства у 2011. години била 30 на 100.000 становника у последњих 10 година. Важно је истаћи да су оне ипак ниже у односу на последњу деценију XX века када су биле преко 40/ 100.000. Самоубиство најчешће извршавају особе старије од 50 година јер се углавном тада своди „животни биланс“. Према подацима најчешћи разлози су усамљеност, а самоубиства се највише догађају у пролеће или почетком лета, јер се, тада „буди природа“ па онај ко је депресиван тада осећа и већи притисак. Истраживања су показала да око 80% људи који изврше самоубиство једно време пре смрти показују неке од следећих знакова: промене личности- тужни су, повучени, осетљиви, нервозни, уморни, неодлучни, безвољни, некад узнемирени и хиперактивни; промене понашања- не могу да се сконцентришу на посао, школу, редовне обавезе, незаинтересовани су за свој изглед; промене у спавању- претерано дуго спавају или имају несаницу, буде се јако рано ујутру, имају ноћне море; промене у навикама исхране- немају апетита и слабе, или превише једу. Људи који могу да допринесу превенцији самоубиства су: радници здравствене и социјалне заштите, истраживачи, наставници, полиција, новинари, верски и културни лидери, волонтери, рођаци и пријатељи погођени суицидалним понашањем. Важну групу заштитних фактора чине и здрави животни стилови- одржавање правилног начина исхране, редовна физичка активност, добар однос спавања, одмора и активности, непушење, неупотреба алкохола и других илегалних супстанци које стварају зависност.Управо јачање наведених заштитних фактора представља кључни стратешки приступ у превенцији суицида који предлаже СЗО. Циљ обележавања Светског дана превенције самоубиства прилика је да се људи широм света уједине и предузму мере, као што су адекватно лечење особа с менталним обољењима, брига о особама које су покушале самоубиство, као и умеренији медијски извештаји о том питању.
