11.октобар је Светски дан борбе против гојазности који се обележава од прошле године због забрињавајућих података који указују да је, поред кардиоваскуларних болести и карцинома, гојазност на трећем месту узрока смртности. Светска здравствена организација обележавањем овог дана има за циљ да подсети и укаже на овај широко распрострањени проблем, као и да крене у хитну акцију његовог решавања. У тој борби у Србији СБ Чигота на Златибору свакодневно истрајава већ 30 година.
https://www.youtube.com/watch?v=gy4FS6fpAlw&feature=youtu.be
СБ Чигота на Златибору ће следеће године обележити 30 година постојања Чигота програма. За то време је, због проблема са гојазношћу, кроз њега прошло 48 000 пацијената.
"Гојазност се уназад 15 година сматра болешћу за разлику од ранијих година када је сматрана синдромом или симптомом", каже за Златиборпрес Прим. др Снежана Маринковић, интерниста-ендокринолог. "Има мултиплинарни приступ у лечењу, а у међународној класификацији има своју шифру, Е 66, што значи да припада ендокринолошким болестима и генерално се гојазношћу бави ендокринолог. Последњи подаци говоре да је у Србији гојазност веома заступљена у одраслом добу; 57 % одраслог становништва је гојазно, али је на жалост и све више гојазне деце."
„Чигота програм“ води стручни тим лекара који се стара да пацијенти са овим проблемом смање своју телесну масу на здрав начин, комбинацијом физичких активности и дијеталне исхране. Такође, уназад 11 година осмишљен је и „Чиготица програм“ за децу у добу од 12 до 18 година који такође имају проблема са прекомерном телесном тежином. Овај програм је под покровитељством Министарства здравља РС јер је показао ефикасност у лечењу деце која боравком у Чиготи већ у првој седмици губе од 3 до 5 кг..
"Шта је, у ствари, узрок гојазности? Ако је болест, значи треба лечити болест. Ако није болест, онда је потребно попричати и са психологом. То није ни лоше, ни тако страшно, да се види да ли је конзумирање велике количине хране нешто иза чега се крије неки проблем и да ли је то решиво на том нивоу, или треба укључити и друге лекаре у испитивање".
Модерно доба је са развојем технологије донела, на жалост и нус појаву а то је седентарни начин живота који подразумева велики број сати проведених у статичном, седећем положају уз комјутере и мобилне телефоне. Проблем који треба рашити је и навика конзумирања брзе хране , а све заједно даје лошу здравствену слику у којој се јављају кардиоваскуларни и други проблеми. Савет лекара је да се у борби са вишком килограма мора смањити унос угљених хидрата, а што се тиче физичке активности препорука је да се 5 дана у седмици упражњава шетња у трајању од 30 минута.
Мирјана Ранковић Луковић
