Светска здравствена организација је почела да обележава Светски дан борбе против дијабетеса као одговор на растућу забринутост због ескалације здравствене опасности коју представља дијабетес. Обележава се сваке године 14. новембра, на рођендан Сера Фредерика Бантинга, који је 1922. заједно са Чарлсом Бестом открио инсулин.
Светски дан борбе против шећерне болести је највећа светска кампања за подизање свести о дијабетесу, и успева да допре до преко милијарду људи у више од 160 земаља. Кампања скреће пажњу на питања од највеће важности за свет дијабетеса и држи дијабетес чврсто у жижи јавности.
На глобалном нивоу, процењено је да је 422 милиона одраслих особа живело са дијабетесом у 2014. години, у поређењу са 108 милиона 1980. године. Глобална преваленција дијабетеса се скоро удвостручила од 1980. године, са 4,7% на 8,5% у одраслој популацији. Ово одражава пораст повезаних фактора ризика као што су прекомерна тежина или гојазност. Током протекле деценије, преваленција дијабетеса је брже расла у земљама са ниским и средњим дохотком него у земљама са високим дохотком.
Дијабетес је главни узрок слепила, отказивања бубрега, срчаног удара, можданог удара и ампутације доњих удова. Здрава исхрана, физичка активност и избегавање употребе дувана могу спречити или одложити дијабетес типа 2. Поред тога, дијабетес се може лечити и његове последице могу се избећи или одложити лековима, редовним прегледом и лечењем компликација.
У нашој земљи, овај здравствени проблем има преко 700 000 људи. Такође је битно напоменути и да су трошкови здравствене заштите особа које болују од дијабетеса двоструко или троструко веће у односу на особе које не болују од шећерне болести.
