Полазећи од значаја очувања озонског омотача Генерална скупштина УН је, на свом 49. пленарном заседању 19.децембра 1994.године, прогласила 16. септембар Међународним даном заштите озонског омотача, јер је на тај дан у Монтреалу 1987. године усвојен протокол у оквиру Бечке конвенције о заштити озонског омотача.
Озон је гас сачињен од три атома кисеоника и врло је редак у атмосфери. Озонски омотач штити сав живи свет на нашој планети од штетних ултравиолетних сунчевих зрачења. Његово оштећење доприноси већој појави рака коже, катаракте, оштећењу људског имуног система, као и промени климе и поремећају глобалног екосистема.
Седамдесетих година прошлог века научници су утврдили да супстанце које су по свом хемијском саставу халогени угљоводоници, односно фреони, оштећују озонски омотач. Њих су тих година скоро сви фрижидери, клима-уређаји, разни спрејеви, апарати за гашење пожара користили у свом раду. Захваљујући удруженом раду Међународне заједнице, а на основу Монтреалског споразума, стање је знатно поправљено. До данас је преко 190 земаља потписало и ратификовало Монтреалски протокол.
Србија је потписница Бечке конвенције и Монтреалског протокола и даје значајан допринос његовој успешној реализацији. Сходно најновијим научним испитивањима очекује се да ће озонски омотач бити обновљен, односно бити враћен у стање од пре 1980.године, средином овог века, са изузетком Антарктичког подручја, где ће се то догодити 15 година касније, због специфичних климатских услова.
