Други април је. На тај дан је 1805. у Данској рођен Ханс Кристијан Андерсен, славни дечји писац.
Њему у част, и писаној речи за децу у част, од 1967. прослављамо Међународни дан дечје књиге. Како би се широм света слала јединствена порука – важно је да читамо деци. Важно је да деца читају. Важно је да се у деци развије љубав према књизи.
Сваке године нека друга држава преузима улогу домаћина. Идеја је да се тако свакој држави пружи могућност да промовише своје ауторе. У манифестације се укључује велики број дечјих писаца, илустратора, библиотекара, васпитача, песника…
И док су неки става да је писање за децу лако, јер је језик једноставан, само ће истински познаваоци деце знати да то није тако. И да је одговорност на дечјем писцу велика. Да упакује истине, веровања, животне вредности, догодовштине, маштања, истраживања тако да му дете поверује.
Јер, деца знају тајну. Познају свет. Не пристају на обмане. Свакодневно нам пружају прилику да постанемо бољи људи, питање је само хоћемо ли ту прилику искористити.
Крените од себе. Присетите се своје најдраже књиге. Својих почетака откривања. Која то књига беше? Који је јунак утицао на вас? Зашто баш он? Како сте се осећали док је упадао из авантуре у авантуру? Зашто сте навијали баш за њега? А која је мрвица доброте у оном наизглед лошем јунаку, јер, мора бити да је има, нико није до краја лош ни потпуно добар?
О осећањима се треба и мора разговарати.
Да их деца вербализују. Да знају да је у реду да буду и тужна и уплашена и усамљена и бесна. Да срећа, којој се једино тежи у данашњем времену, нипошто није једина емоција и да је са њима све у реду уколико осећају и нешто друго сем ње.
И шта је, уосталом, срећа? Где је скривена? Нека дете уз сликовнице и вас научи да је у малим стварима. У прихватању. Уживању у природи. Пријатељима. Помагању. Алтруизму. Саосећању. Игри. Времену проведеном са животињама.
Да не постоје мале ствари и да је велики посао посматрати лист и уочавати линије на њему или бубамаре и њених тачкица.
Игра је могућа уз књигу. Књига је велика инспирација свакоме ко жели да је као такву прихвати, од момента отварања прве странице.
Љубав (и време) уложена у децу враћа нам се вишеструко. И то увећана.
И зато, читајте деци. Омогућите им да од рођења зароне у књиге, илустрације, мирисе страница. Да листају сликовнице. Стварајте причу од сликовница. Нека буде и увек иста књига, а увек различита прича. Исти јунаци, а друкчији догађаји. Пустите их да маштају и маштајте с њима. Маштање је важна активност. Маштари мењају свет. Увек набоље.
