Већ доказано штетан, дувански дим у доба пандемије додатни је ризик за лакше ширење вируса и за теже облике оболевања од ковида, показују бројна научна истраживања. Национални дан без дуванског дима, ове године обележава се под слоганом: „365 дана без дувана“. Иако две трећине одраслог становништва не пуши, и даље су свуда изложени дуванском диму. Већ пет година чека се на усвајање закона који предвиђа забрану пушења у свим затвореним јавним просторима.
Чак ни у време епидемије у Србији није забрањено пушење у угоститељским објектима, што највише угрожава раднике у њима. То се у готово свим европским земљама одавно подразумева. Сада иду и корак даље, пушење се забрањује и на улици.
У Милану на пример, забрањено је код стајалишта градског превоза, у парковима, на игралиштима, не само због штетног дувана већ и због ширења вируса.
„Тамо где је велика концентрација људи на трговима и слично, управо зато што се на тај начин, скидањем маске, дувањем, издувавањем ваздуха из плућа шири вирус короне“, каже др Срмена Крстев, председница Републичке стручне комисије за контролу дувана Министарства здравља.
„Ковид нам је указао колико су наша плућа рањива, јер су ове све студије показале да су они који су оболели од ковида а били пушачи, да су нажалост оболели од тежих облика ковида, да су нажалост захтевали интензивну негу и респираторе“, додаје др Ика Пешић, члан Републичке стручне комисије за контролу дувана Министарства здравља.
Годишње више од пет хиљада људи оболи од рака плућа, а око 90 одсто оболелих су пушачи.
„Код многих пацијената којима су рађени скенери због ковида, нађени су асимптоматски тумори плућа и они су да кажем условно, на време почели са лечењем“, истиче проф. др Даница Грујичић, директорка Института за онкологију.
Истраживања показују да је 60 одсто деце у својим домовима угрожено дуванским димом, млади готово свуда где излазе. Зато је „Мисија: Кисеоник“ покренула петицију за хитно усвајање измене закона који ће забранити пушење у свим затвореним јавним просторима.
„Кафићи, ресторани, клубови, када би тамо било забрањено пушење, електронске цигарете, наргиле, сигурни смо да би се проценат младих који су активни и пасивни пушачи смањио“, сматра Вања Бранковић.
Због последица пушења у Србији годишње умре 15.000 људи. У свету осам милиона, највише у сиромашним земљама.
Оне богатије, као Шведска, Финска, Велика Британија, настоје да се у наредних десетак година потпуно ослободе од дуванског дима.
Извор: РТС
