Национални конгрес нефролошких сестара са међународним учешћем, који организује Удружење нефролошких сестара Србије, одржава се у Хотелу „Палисад“ на Златибору од 18. до 21. септембра .Овогодишњи скуп носи назив: „Нови бубрег – нови живот: Изазови, подршка и хероји донорства“.
32. Национални конгрес нефролошких сестара Србије са међународним учешћем отворен је јуче у Хотелу „Палисад“ на Златибору. Конгрес окупља медицинске сестре и техничаре, лекаре из области нефрологије, као и пацијенте – трансплантиране, дијализне и оне на листи чекања, који су гости Удружења.
„Скуп је окупио око 80 предавача, како из земље тако из региона. Колеге су дошле из Републике Северне Македоније, Хрватске, Републике Српске, Федерације Босне и Херцеговине и Црне Горе. Они су дуго година у овом удружењу, а по први пут на овом конгресу имамо и представнике Удружења пацијената, са циљем размене искустава, нових сазнања везаних за клиничку нефрологију, перитономску дијализу, хемо-дијализу али и трансплантацију“, рекла је Биљана Брадић, председница Удружења нефролошких сестара Србије .
Конгрес ће обухватити актуелне теме из области здравствене неге, клиничке нефрологије, васкуларних приступа за хемодијализу, као и трансплантације бубрега.
„То су, у принципу, живи даваоци по нашем закону до трећег степена сродства. До 2018. било је нешто другачије. То је нешто што са удружењима покушавамо да вратимо, тај закон који је био до 2018. тако да постоји могућност да најближи пријатељи, који, наравно, немају никаквих етичких дилема, као и већи степен сродства, буду донори. У Србији, на жалост, мали је број кадеверичних давалаца због малог броја сагласности које добијамо од породица“, нагласила је Др сци. мед. Јелена Тадић, нефролог, координатор из Центра за трансплантацију
Посебан акценат на Конгресу биће дат подизању свести о значају трансплантације и донорској храбрости, о чему је из личног искуства, говорила
Ивана Јовић, председница Удружења „Донорство је херојство“
„Ја сам била две године на дијализи. Дијализа се примењује кад у потпуности откажу бубрези. Ја сам сваки други дан по четири сата проводила у болници, једноставно машина је радила оно што моји бубрези нису могли. То је био један живот пун ограничења, како физичких тако и менталних, а у неку руку ограничена је и слобода кретања. Сада, након трансплантације, могу да кажем да водим један живот здраве особе, могу да се крећем без тих додатних терапија. Једина терапија сада су лекови које пијем ујутру и увече, а најзначајније од свега је што сада имам много више енергије“.
Кроз тему „Нови бубрег – нови живот; Изазови, подршка и хероји донорства “, биће осветљене бројне предности трансплантације бубрега, али и изазови са којима се пацијенти и здравствени радници суочавају. Конгрес се завршава 21. септембра.
