33. Међународно саветовање енергетичара

33. Међународно саветовање енергетичара отворено је данас у хотелу „Палисад“ у организацији Савеза енергетичара а под покровитељством министарстава: рударства и енергетике; просвете, науке и технолошког развоја; пољопривреде и заштите животне средине; привреде, Привредне коморе Србије, ЈП ЕПС, НИС , ЈП Електромреже Србије, и ЈП Србијагас. Очекује се да ће ово саветовање својим научним резултатима и утицајем остварити значајан и позитиван утицај на даљи развој науке и енергетског сектора.

Ове године се на 33. Међународном саветовању енергетичара окупило око150 учесника из Србије и земаља у окружењу. На саветовању ће бити заступљено 13 тема а биће организоване и четири форумско-панелне расправе . Енергетика је, према речима председника Савеза енергетичара Др Николе Рајаковића, суочена са озбиљним проблемима како у нашем региону, тако и у свету.Једно од актуелних питања је како одговорити на све веће потребе енергетике у будућности, а да штета по животну средину буде што мања.

3

„Наравно, то је све јачи утицај обновљивих извора енергије и њихово коришћење у максималној мери уз примену нових технологија које ми означавамо радним именом као паметне мреже“, каже проф. др Никола Рајаковић, председник Савеза енергетичара. „ Ка хибридним решењима енергетика се креће; то значи и традиционална енергетика, термо-електране, хидро-електране, али и модерна енергетика: соларне, ветро-електране, електране на био масу, гео- термалне електране и све то удружено са складиштењем енергије, са паметним мрежама може да да одговоре на ова тешка питања.“ На саветовању ЕНЕРГЕТИКА 2017 биће уручене златне плакете Савеза енергетичара за доприносе остварене у 2016. години у имплементацији државног програма Републике Србије у области обновљивих извора енергије и за доприносе у области енергетске ефикасности . На простору Србије енергетика је у фази преиспитивања и налажења стратешког одговора: како даље.

1

„Што се ветрова тиче – то је јужни Банат, али за ове крајеве овде  може се искористити потенцијал река да би се градиле мале хидроелектране... И био масу на прави начин користити... Соларне електране које производе електрични киловат сат, али исто тако сунце као извор у оним панелима где се технолошка топла вода припрема,“ објашњава професор Рајаковић.

Очекује се да ће 33. саветовање енергетичара својим научним резултатима и утицајем остварити значајан и позитиван утицај на даљи развој науке и енергетског сектора.

Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs