Према најављеном повећању пензија, најстарији грађани са просечном пензијом би од 1. јануара следеће године требало да примају око осам хиљада динара више него што месечно данас добијају. Министар финансија каже новца има, а економски стручњаци објашњавају да се таквим, ад хоц повишицама крше правила фискалне политике и да се због тренутних економских трендова такве мере на дужи рок лако могу претворити у нерешив проблем, пише Н1. Плаћам сада, а како ћу тај новац да вратим, смислићу тек кад дуг дође на наплату - тако прича сваки други грађанин ове државе, али држава не сме тако да игра. Ванредно повећање пензија од 1. октобра коштаће укупно 350 милиона евра. Хоће ли та изненадна ад хоц мера моћи да се покрива и у наредној години, јер Србија је, није тајна, у дефициту, пише Н1.
Уколико сте ви уштедели више новца него што је иницијално било планирано, а то јесте био случај у нашој земљи у ових првих шест месеци, поставља се питање да ли ћете ви ту уштеду искористити да смањите ваш фискални дефицит или ћете ту врсту уштеде да преусмерите на неке друге врсте трошења. Слажемо се да су пензије, мале али морамо да поштујемо нека зацртана фисклана правила.
Ванредна повишица није била планирана буџетом, нити је била договорена са ММФ-ом. Рачунајући и редовно усклађивање по швајцарској формули 1. јануара, пензије ће укупно порасти за 20 одсто и, чињеница је, остати у границама које закон прописује. Министар финансија поручује да новца има.
"Србија стоји боље него веће и развијеније земље света. Ми своја обећања испуњавамо. Ванредним повећањем пензија за 5,5 одсто од 1. октобра, просечна пензија ће достићи скоро 40.000 динара, а редовним повећањем од 1. јануара за 14,6 одсто, премашиће 45.700 динара, односно 390 евра", казао је министар финансија Синиша Мали.
Економски аналитичар Михаило Гајић оцењује да „сада са оваквим макроекономским подацима српски буџет и јавне финансије могу да поднесу овако високе расходе за пензије, али шта уколико дође до неког проблема?“
"Српска економија другу годину заредом бележи прилично анемичан економски раст и он износи око два одсто", упозорава Гајић.
Економисти памте 2008. када је ванредно повећање пензија најављено само неколико месеци пре велике економске кризе и од њега тада није било ништа. Сада кажу опрез, јер ова повишица је пре свега политичка, а не економска порука најстаријим грађанима.
