Заснивање институције нотара у правном систему Републике Србије изазвало је доста контраверзи и на крају је било један од узрока вишемесечног штрајка адвоката који је паралисао правосудни систем. Адвокати у целој Србији су штрајковали више од четири месеца јер су тражили да уговори о промету непокретности остану у сфери приватног права, да их нотари само оверавају без солемнизације, као што је то чинио суд пре увођења јавно-бележничке професије 1. септембра прошле године.
Због упорних протеста адвоката, крајем године стручни тимови Министарства правде и Адвокатске коморе Србије постигли су споразум на основу којег је Скупштина Србије по хитном поступку изменила одредбе Закона о јавном бележништву, Закона о промету непокретности, Закона о ванпарничном поступку, Породичног закона и Закона о наслеђивању. Како сада ствари фунционишу питали смо адвоката Јасмину Милутиновић приликом отварања саветовања Српског удружења за кривичноправну теоријуи праксу који је јуче отворен на Златибору.
„Нема никаквих проблема од измена прописа. Било их је у току фебруара, јер ми смо протест почели због тога што су јавни бележници радили све уговоре и ми нисмо могли да имамо ниједан уговор. Након измена прописа јавни бележници оверавају, потврђују уговоре које ми сачињавамо и нема никаквих проблема.
У току фебруара месеца до почетка марта су поједини јавни бележници наставили да раде јавно бележничке записе. Адвокатска комора Србије је реаговала и од марта месеца је све у реду. Поготово се ситуација побољшала од када на службеним подручјима има више од једног јавног бележника. Било је проблема где је био само један, сад кад имају конкуренцију лепо сарађују са адвокатима и са странкама. Сви смо задовољни, сви смо се привикли на овај нови системи могу да кажем да је све у реду“.
Милутиновићева додаје да у Србији тренутно има између 250 и 300 јавних бележника, а предвиђено је да их има 371.
Драгана Росић,
