Агроиндустријски центар - пут ка савременом приступу развоја пољопривреде (видео)

У организацији општине Чајетина и уз помоћ амбасаде Краљевине Шведске   на Златибору је одржана Регионална конференција „Агроиндустријски центар – темељ привреде Златиборског округа“, чиме је означен почетак реализације једног од највећих пројеката Златиборског округа и општине Чајетина у наредном периоду. Будући Агроиндустријски центар Златибор биће први такав центар у Србији и његовим представљањем у оквиру конференције, која је одржана у хотелу „Торник“, биће пружен нови поглед на развој локалне заједнице и економије региона.

Конференцију на којој су представљени циљеви оснивања Агроиндустријског центра, је отворио Милан Стаматовић, председник општине Чајетина, који је у изјави за новинаре рекао да се његовим отварањем жели показати једна нова организација локалне самоуправе и један модеран, савремен приступ развоју пољопривреде на територији читавог Златиборског округа. Први кораци у успостављању оваквог центра, каже Стаматовић, били су оснивање Привредног друштва за развој пољопривреде „Златиборски Еко аграр“. Позитивна искуства дала су им за право да крену са реализацијом једног од највећих пројеката Златиборског округа – будућег Агроиндустријског центра.

"Већ смо у тој делатности постигли резултате, али сада морамо да наставимо даље да развијамо пољопривреду и да помогнемо нашим произвођачима да на један савремен начин врше органску производњу. Ово предузеће треба да буде тамо где настају производи, а не као до сада сва та озбиљна јавна или приватна предузећа да се  налазе у Београду и великим градовима. Ово је нешто ново, настаје један агроиндустријски центар на месту настанка производа,"

каже Милан Стаматовић, председник општине Чајетина. Кључну подршку пројекту пружила је Краљевина Шведска, као једна од земаља са великим искуством у овој области.  Његова екселенција Јан Лундин, амбасадор Краљевине Шведске у Београду,  изразио је задовољство што Чајетина обраћа пажњу не само на туризам, већ и на пољопривреду, посебно на мале произвођаче.

"Кључно питање за српску пољопривреду је како ће сва та мала предузећа моћи да опстану и да развијају своју продукцију у једном свету где на тржишту доминирају велики играчи. Мислим да је агроиндустријски центар зато интересантан поступак,"

сматра Лундин. Поред многобројних учесника, на целодневној конференцији учествовали су и еминентни професори Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, са свог аспекта указујући на нужност оснивања оваквог центра и бенефите  које ће имати не само Златиборски округ већ и привреда целе земље.

"Мислим да су овакве ствари нешто што треба аграру Србије, аграрној привреди. Знамо да је просечно газдинство у Србији нешто преко пет хектара. Уколико не постоје видови удруживања пољопривредника, да ли су то центри, задруге, организације, кластери и слично, ми не можемо да рачунамо да ће пољопривреда Србије, и уопште аграрни сектор заједно са прерадом, бити конкурентни. Ми морамо да припремамо и наше пољопривреднике, и наше прерађиваче да сутра, када уђемо у Европску унију, буду конкурентни европским произвођачима. Такође је добро да кроз овај вид центара добијају едукацију да могу да сазнају и какво је тржиште, и какве су цене, да могу да наступају заједно, да усвајају технички прогрес... Мислимо да је ово што ради општина Чајетина са партнерима нешто јако добро и увек смо спремни да ми из науке и струке дођемо, помогнемо и разменимо искуства,"

поручује проф. Зорица Васиљевић са Пољопривредног факултета у Београду. Шта од Агроиндустријског центра очекују локални произвођачи:

"Очекујемо да нас удружи, да нас оснажи и да нам помогне, односно да будемо самоодрживи. Ми већ јесмо самоодрживи, али много више сеоских домаћинстава може да се укључи, да укрупнимо производњу да можемо да будемо конкурентнији на тржишту и да имамо количине са којима ћемо изаћи и на инострано тржиште. Такође, очекујемо помоћ што се тиче маркетинга, продаје, дистрибуције..."

сматра Радивоје Мишовић, произвођач сира "Златне Рудине".

"Прописи су такви да су потребна велика улагања. Мала домаћинства немају ту снагу и не могу то да поднесу тако да један овакав агро центар ће ту доста помоћи у тим производним капацитетима,"

каже Јасмина Костић, председница удружења "Савез сеоских жена". Седиште центра биће у селу Крива Река, где се налази мини млекара и сушара, чији капацитети ће у скорије време бити проширени, али изграђене хладњаче. Конкретни послови на реализацији овог пројекта почеће 1. септембра, до када ће се пољопривредни произвођачи изјаснити о приступању Агроиндустријском центру.