Све више је оних који након одласка у пензију не знају како да употпуне слободно време. Брачни пар Ристановић из села Шљивовице тај „проблем“ је решио гајењем коза и прерадом млека. Ово газдинство данас има мини-фарму алпино коза и своју производњу млека, сира и кајмака. У седмој деценији живота, Вера и Илија су се упустили у потпуно нову каријеру и савладали технологију прераде млека. Захваљујући сопственом маркетингу обезбедили су и сигуран пласман својих производа.
Брачни пар Ристановић, Вера, професорка филозофије у пензији, и Илија, дипломирани електро-инжењер – такође у пензији размишљајући како да испуне пензионерске дане, донели су одлуку да се из града врате на породично имање у Шљивовици. Баве се узгојем алпских коза и производњом здраве хране, и ако међу људима владају велике предрасуде о кози као животињи.
„Кад поменете некоме козу само кажу немој ми тог ђавола. Ја кажем зашто не држите бар једну због здравља. Прво, коза је здрава и рентабилна животиња. Уопште није захтевна, мало једе, мало пије, а доста даје. Од козе имате комплетну линију млечних производа: кајмак, сир, млеко, сурутку и имате месо. Да ван не причам о нутритивним вредностима, о томе колико је сурутка здрава – најбољи антиоксиданс. Сви производи су изузетно благотворни за људски организам“, каже Вера која, како додаје, није желела да буде "бака домаћица, већ "бака предузетница".
Један од разлога због којих су се Ристановићи одлучили за козарство је унапређење сопственог менталног и физичког здравља и жеља за активним старењем, јер је у њиховим годинама, како кажу, веома опасно бити пасиван.
„У нашим годинама све што више радиш физички нашем организму је све боље. У овим годинама пасива директно води у деменцију и све друге проблеме и све друге болести. Ми смо задовољни јер смо здрави. Ми смо овде на чистом ваздуху, једемо здраву храну и што је најважније здрави смо и уживамо“.
Ристановићи су с правом поносни на 15 укуса сира које производе, и у који додају различите врсте ароматичног биља.
„Прво сам кренула са босиоком и ароматичним биљем: мајчином душицом, ориганом, мајораном, влашцем..., а онда су се сваке године идеје саме од себе наметале. Стављала сам ђумбир, кари, куркуму, туцану паприку. То је тржиште одлично прихватило“, истиче Ристановићка.
Домаћинство Ристановић испуњава све услове потребне за живот и бављењем овим послом. Једино што им недостаје је прилазни пут до куће, али се надају да ће уз помоћ локалне самоуправе овај проблем ускоро бити решен.
Они који имају у плану да се баве козарством, а живе на подручју општине Чајетина, могу да рачунају на помоћ Златиборског еко аграра који набавку коза субвенционише са 30%.
Драгана Росић, www.zlatiborpress.rs
