Александар Ћитић ускоро на докторским студијама у Јужној Кореји (видео)

Александар Ћитић, Чајетинац, ускоро одлази на далек пут у настојању да у сваком смислу прошири своје видике. Захваљујући професорима у Техничкој школи у Ужицу који су га заинтересовали за металургију, одлучио је да је и студира. Као стипендиста општине Чајетина на основним студијама на Технолошко-металуршком факултету у Београду, смер Металуршко инжињерство, студије је завршио са просеком 9,02 а потом мастер са просеком 9,88.

Захвалан на подршци коју је локална самоуправа пружила у тренутку када је то било најпотребније омогућивши му да безбрижније учи и да свој максимум, Александар каже да му је родно место по много чему драго.

- Захваљујем се општини Чајетина, јер мислим да даје велику подршку како студентима, тако и не-студентима који желе да се професионално развијају и да унапреде себе и општину у којој живе. Подржавам њихово настојање и жељу да помогну младима.

Ипак,  жеља за усавршавањем вуче овог младог човека даље. То „даље“ одводи га ускоро на докторске студије у Јужну Кореју. Наиме, позив за даље студије добио је од корејске владе која ће финансирати његово усавршавање као и од корејске амбасаде која је била задужена за конкурс у Републици Србији. Првих годину дана очекује га боравак у граду Нонсан на Конјанг универзитету где ће учити језик, а потом га чекају 3 године докторских студија у Бусану на Националном универзитету Пукјонг.

- За стипендију сам сазнао на Сајму стипендија на Универзитету у Београду. Привукло ме је то што се ради о сасвим другачијој култури па сам пожелео да сазнам нешто више и о њиховом начину живота и систему образовања. Такође ме је привукло и то што је Јужна Кореја једна од најиновативнијих земаља у свету, а Европска агенција за економски развој и кооперацију прогласила је јужнокорејски народ као један од најинтелигентнијих народа - објашњава Ћитић.

Пошто годинама уназад, што са тугом, што са разумевањем, говоримо о све већем одласку младих из земље, питали смо Александра има ли и он такве претензије?

- Период од четири године је заиста дуг период, тако да не могу са сигурношћу да кажем какав ће бити мој пут, али мој план ће највероватније  бити да не радим у Србији... Или - додаје са оклевањем - ако будем радио у Србији, услов би био да то буде на факултету или  Институту.

Било би заиста дивно да из Србије не оде још један млад, перспективан, паметан човек. Али, то би требало да препознају они од којих то зависи. У супротном, остаје нам да Александру пожелимо много среће у далеким земљама, јер ће се за студије, како је већ показао, и сам сасвим добро снаћи.