У организацији билиотеке "Љубиша Р. Ђенић", а у сарадњи са Музејом на отвореном "Старо село" у Сирогојну и Народним музејом Ужице, у библиотеци је отворена изложба "Вишовина Крива Река - некропола бронзаног и гвозденог доба“. Аутори изложбе су Љиљана Мандић, Светлана Ћалдовић и Зоран Домановић.
Синоћ је у чајетинској библиотеци, за све оне који желе да сазнају нешто више о прошлости свога краја , отворена изузетно занимљива, интригантна и едукативна изложба о настамбама на подручју Криве Реке у периоду од 2. до 6.века п.н.е. Истраживања су вршена у два наврата: 1952. и 1974 . године, а овај локалитет је уједно и прво археолошки истраживано подручје Златиборског округа. истраживање је поново настављено тек у прошлој години.
„У оквиру заједничког пројекта који је финансирало Министарство културе, иначе програм Музеја под отвореним небом „Старо село“ Сирогојно, стручна екипа Народног музеја из Ужица заједно са колегиницом Светланом Ћалдовић као етнологом, кренула је у та теренска истраживања“; прича за "Златибор прес" Мр Љиљана Мандић, стручни саветник Народног музеја. „Тим истраживањима су претходили случајни налази и велики број хумки на Вишовини. Тај број је близу двадесет. Многе су биле оштећене, а истражено је око седам у тој кампањи `52. године од стране академика, Драге Гарашанин.“
Седамдесетих година, као резултат сондажних истраживања на локалитету Градина где су нађени остаци у сухозиду, закључено је да је то место било насеље људи који су Вишевину користили за своја гробља. Оно што је нађено у гробовима има значај европских размера јер је реч о карактеристикама одређених занимања становника бронзаног и гвозденог доба, о њиховој материјалној али и духовној култури која се огледала у начину њиховог одевања, украшавања, прављења оружја, кроз обреде сахрањивања и слично.
„Материјална култура је углавном нађена у гробовима, било да се ради о спаљеним гробовима или касније скелетним гробовима. Била је то керамика, и изузетан накит... Скренула бих пажњу да су то раритети у европским размерама, како за бронзано, тако за метално доба“.
Намера аутора изложбе је да на широку публику пренесе интересовање и приближи прошлост краја из кога потичемо, а сходно томе биће написана и монографија.
„Верујем да ће многи житељи територије општине Чајетина први пут сазнати шта се то налази на њиховој територији, какво археолошко благо! Јер, заиста, помоћу оваквих налаза ви можете доћи до многих сазнања и када је у питању сама етнологија и уопште начин живота становништва које је живело пре овог, на истом простору“, истиче етнолог Светлана Ћалдовић, иначе в.д. директор Музеја „Старо село“.
Када се размишља о прошлости овога краја, аутори нас подсећају да је нпр. село Сирогојно надалеко познато по плетиљама, а ткање је веома стари занат. Да је ово било и једно од занимања жена у периоду металног доба, говоре налази пршљенака на некрополи Вишевина.
Мирјана Ранковић Луковић, www. zlatiborpress.rs
