УНЕСКО је прогласио 27. октобар за Светски дан аудио-визуелне културне баштине. Музеј на отвореном "Старо село" у Сирогојну даје свој допринос очувању аудио-визуелне културне баштине тако што поседује аудио-визуелни фонд који се редовно обнавља. Осим фонда, Музеј се бави и снимањем и продукцијом документарних филмова са истим циљем.
На очувања богатог наслеђа нашег краја радило је и УГ “Златиборски круг” којe је за пројекат “Дигитализација културне баштине” аплицирало код Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Пројекат, који је трајао четири месеца, завршен је са успехом 13. октобра. На процесу дигитализације су радили Александра и Милош Глишовић, а истраживањем културне баштине и прикупљањем грађе су се бавили др Никола Крстовић и Марија Крстовић.
Дигитализацијом градитељског наслеђа културне баштине Златибора обухваћене су три врсте објеката: школе, верски објекти и стамбени објекти у које спадају, углавном, међуратне виле Златибора као и куће знаменитих људи нашег краја.
„Златибор има богату историју и традицију оснивања школа и уопште едукације, која на жалост данас најдраматичније бледи и што ће се показати, или се можда већ и показује, да оставља трајне последице“, каже др Никола Крстовић. Поред школа, ту су и други објекти са целокупним причама као некакви показатељи нечег што је суштински важно за наш идентитет: „Да схватимо ко смо, шта смо, зашто живимо на Златибору и зашто смо имали неке ствари које нас чине у данашњем моменту ониме што заправо јесмо“, додаје Крстовић.
Није лако на Златибору, оваквом какав јесте, разуђен, са покаткад добрим стазама, али и почесто „богазама“, врлетима са једва назирућим путем, стизати до објеката који заслужују да уђу у процес дигитализације, и тако заувек остану упамћени. „Да би сте дошли до културног добра од изузетног значаја, јасно вам је да чим има такав статус, он не утиче само на локално становништво већ је значајно и за читаву нацију. Када ово изговарам, имам првенствено на памети цркву брвнару у Кућанима која стварно визуелно и у сваком другом смислу је један спектакуларан објекат и то баш можда супротно од онога што би смо очекивали – није огроман, него је минијатуран, и просто је невероватно како једна тако мала црквица опстаје толико година и има толики значај.“
Поред ове цркве потребно је поменути и цркву брвнару у Јабланици која је недавно ревитализована, као и цркву у Доброселици којима је и те како потребно посветити исту пажњу, јер обе су настале почетком 19. века.
Што се тиче стамбене архитектуре, за саму Чајетину је веома значајан комплекс кућа сердара Мићића, без којих не би било ни овог места. Међутим, о њиховом постојању постоје сведочанства само у виду неколицине фотографија, цртежа и макета главне куће у библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“.
Предратне виле Златибора и куће грађене у новије време које су власништво људи чија су дела допринела да се за Златибор чује и шире, претворене су у пројекат под називом „Златиборама“. Он би требало да допринесе што бољој анимацији културних дешавања, јер су, са причама које носе, идеалне као културна понуда места које и те како заслужује да се подичи својом баштином, али на томе још треба радити, рекао је Крстовић.
Није лако на Златибору, оваквом какав јесте, разуђен, са покаткад добрим стазама, али и почесто „богазама“, врлетима са једва назирућим путем, стизати до објеката који заслужују да уђу у процес дигитализације, и тако заувек остану упамћени. „Да би сте дошли до културног добра од изузетног значаја, јасно вам је да чим има такав статус, он не утиче само на локално становништво већ је значајно и за читаву нацију. Када ово изговарам, имам првенствено на памети цркву брвнару у Кућанима која стварно визуелно и у сваком другом смислу је један спектакуларан објекат и то баш можда супротно од онога што би смо очекивали – није огроман, него је минијатуран, и просто је невероватно како једна тако мала црквица опстаје толико година и има толики значај.“
Поред ове цркве потребно је поменути и цркву брвнару у Јабланици која је недавно ревитализована, као и цркву у Доброселици којима је и те како потребно посветити исту пажњу, јер обе су настале почетком 19. века.
Што се тиче стамбене архитектуре, за саму Чајетину је веома значајан комплекс кућа сердара Мићића, без којих не би било ни овог места. Међутим, о њиховом постојању постоје сведочанства само у виду неколицине фотографија, цртежа и макета главне куће у библиотеци „Љубиша Р. Ђенић“.
Предратне виле Златибора и куће грађене у новије време које су власништво људи чија су дела допринела да се за Златибор чује и шире, претворене су у пројекат под називом „Златиборама“. Он би требало да допринесе што бољој анимацији културних дешавања, јер су, са причама које носе, идеалне као културна понуда места које и те како заслужује да се подичи својом баштином, али на томе још треба радити, рекао је Крстовић.
