Деца вртића „Радост“ у Чајетини данас су могла да науче нешто више о авио-макетарству успут развијајући моторику и креативност, надограђујући машту која је стални пратилац дечјег света. Кроз свет макетарства водио их је Самир Аслани.
Зашто макетарство? Можда зато што је у почетку хоби, али касније може постати прави мали истраживачки рад? Зато што је бескрајно креативан и забаван, или зато што много тога можемо направити сами? Можда зато што нам дозвољава да остваримо дечје снове? Вероватно све ово заједно.
То најбоље зна Самир Аслани који опчињеност и бављење макетарством негује од 6.разреда основне школе, а сада ту љубав стрпљиво и ентузијастички преноси на најмлађе.
„Још 2007. године пар другара и ја смо направили аеро клуб“, каже Аслани, „који се у међувремену угасио јер смо имали превише обавеза, али смо наставили да се дружимо са децом. Ово је традиционално дружење. Ми сваке године урадимо по једну макету да они осете како је то направити један летећи модел, а праве и модел МИГ 29. То је најбољи авион који ми тренутно имамо у нашем ратном ваздухопловству и прилично је леп. Ово је фина макета коју они сами могу да направе и обоје, да јој дају име и осете чари прављења нечега, да не буду све куповне играчке и да се не иде само у шопинг“, додаје Аслани.
Поред приче о првом митском летачу и животињама које су прве полетеле балоном, Аслани деци прича и о модерној авијацији, прилагођавајући податке њиховом узрасту. Па ипак, деци је најзанимљивији сам процес стварања папирнатих авиона који ће, направљени њиховим рукама, моћи да полете. Овим се код деце развија и моторика руку и прстију, што је још један циљ оваквих дружења. Макетари су, у ових пет година откако се друже са предшколцима, направили око 800 макета. Сам Самир има око 50 пластичних авиона и око стотинак папирних, мада тај број из одређених разлога успева да се смањи; кад дођу деца рођака, комшија, пријатеља, по неки направљен авион буде и поклоњен.
Разговарајући са децом, схватили смо да су поједини подаци упамћени, али је најважнија у овом едукативном дружењу била игра. Међу малишанима је и један Новак чији тата поправља авионе на Батајници и који је водио Новака да види праве авионе, али и моделе. Оцу ће поклонити своју макету, каже Новак, да је држи на неком лепом месту, да га стално подсећа на сина.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
