Бадњи дан најављује један од највећих хришћанских празника Божић. Он представља последњи и најстрожи дан божићног поста, а уједно представља и велику срећу јер је то дан пре Христовог рођења.
Бадњи дан је име добио по Бадњаку, храстовом дрвету, које се на тај дан сече и пали. Многи обичаји везани за овај дан су пагански, али је црква покушала да им прида хришћанска обележја. Обичаји за Бадњи дан су се вековима преносили.
Главно обележје је Бадњак који се сече тог јутра, а храст за Словене представља свето дрво. Многи од обичаја су временом заборављени, а такође се и разликују од места до места, али постоје и они који су свима заједнички или слични. На пример ложење бадњака је повезано са огњем и огњиштем и то је средишњи елемент овог празника.
Симбол је рађања новог сунца, а млади храст је спаљивањем даван огњу ради нове године, а варнице које би избиле из пламена најављивале би род и принос.
Одлазак у бадњаке
Одлазак у сечу бадњака испраћен је пуцњима из пушака и прангија. Раном зором, мушкарци крећу, а најчешће отац и син, да пронађу и донесу кући бадњак. Зависно од краја бирају се различити бадњаци, па тако у источној Србији биран је цер, а западној храст или буква.
Број бадњака такође зависи од краја у којем се сече, негде се сече један, два или три бадњака, али постоје и места у којима се сече чак девет. Постоји и правило да се доноси онолико бадњака колико има мушких чланова у породици. Углавном се секла једна грана дрвета која се цела доносила кући па се онда делила на више делова.
Пре сечења дрвету се назове „добро јутро“ и честита му се празник и моли се да подари породици срећу и здравље. Потм се дрво посипа житом, а у неким крајевима обичај је да му се дарује колач који је посебно умешен за ту прилику. Дрво се такође не сме додирнути рукама, па онај који сече дрво мора носити рукавице.
Правило је да се дрво засеца са источне стране јер мора пасти на исток. Такође би га требало оборити са највише три ударца, а уколико не падне после тога онда се кида рукама, како се дрво не би мучило.
Када домаћин донесе бадњаке, прислони их на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште.
Док су мушкарци још у шуми у кући се сакрију троношци, вретена и кудеље, игле и метле.
Након доношења бадњака коље се божићна печеница, а то је обично прасе или ређе јагње. То је жртва за ново лето што је остало још од старог култа приношења жртве за рађање новог Бога.
Бадње вече
У току дана домаћица је већ у неко сито ставила различите врсте житарица, сувог воћа и јабука и све се то поставља у врху стола на којем се вечера. У неким крајевима се сито ставља испод стола, а у неким поред огништа. Тим житом се посипа бадњак, слама и полажајник.
Пред вече домаћин уноси бадњак у кућу , куцајући на врата, а остали укућани га питају „Ко је?“. Он им одговара да бадњак долази у кућу и поздравља укућане са „Срећно вам Бадње вече“, на шта му они одговарају „Бог ти добро дао и среће имао“, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито из сита.
Док носи бадњак домаћин обилази кућу квоцајући као квочка, а остали укућани иду за њим и опонашају звук пилића. Он обилази сваки угао дома бацајући у сваки по један орах што се сматра жртвом прецима. Преостали ораси и лешници се стављају у сламу испод стола и најчешће се једу са медом, док орахе из углова нико не узима.
Након уношења бадњака, домаћин уноси и сламу коју растреса свуда по кући, а највише на место где ће бити постављена вечера. И док носи сламу, домаћин квоца, а остали пијућу. Преко ње се ставља столњак, јер се вечера на поду, а столице су изнете из куће и седи се на слами.
Трећег дана Божића, ова слама се односи у обор, шталу или амбар, а њоме су се обавијале и воћке како би боље родиле.
Обичај налагања бадњака на ватру је веома стар. Деца гранчицама распаљују ватру изазивајући варнице изговарајући „Колико искрица толико парица, пилића, кошница“.
За Бадње вече је такође карактеристично да се меси чесница, односно бадњачки колач, без квасца са орасима, премазан медом. Чесница се не сече већ ломи рукама. У сврљишком карју се прави бадњачки обредни хлеб „њива“ на коме је украс урађен у облику змије. Која је повезана са култом мртвих, али има везе и са плодношћу године. На Косову и Метохији се за Бадњи дан спремао посебан колач који се износио на кућни праг и ритуално нудио вуку. Вук је, иначе, посебно поштовано митско биће у старих Срба.
Бадња вечера је посна, али је трпеза веома богата. Она треба да обилује јелом и пићем да би и нова година била богата и плодна. Неким јелима се придавао и магијски значај, па су та јела била обавезна. То су мед, лук (има амајлијско значење), пасуљ, купус, риба, воће (ораси, лешници, јабуке, суве шљиве).
Вечера би требало да протекне у миру и тишини.
Паљење бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић.
