Бадњи дан се прославља дан уочи Божића и представља последњи дан божићног поста, као и велику срећу јер претходи дану Христовог рођења. Овај дан прати мноштво обичаја.
Бадњи дан је назив добио по грани храста – бадњаку који се на тај дан сече, уноси у кућу и пали. Постоје разни обичаји који се везују за овај дан, а неки од њих су се одржали и до данас. У неким деловима Србије, домаћини још увек раном зором и са пушкама иду у сечење бадњака, које потом до саме вечери држе уз кућу, пре уношења и стављања на огњиште. Данас су обичаји прилагођени времену у којем живимо, па се бадњак најчешће купује на пијаци вече пре или у само јутро Божића, уноси у кућу и ставља поред или близу славске иконе.
Трпеза на Бадњи дан је искључиво посна и најчешће се спремају риба, подварак и пасуљ пребранац, уз купус или кромпир салату. Средина стола се, традиционално украшава плетеном корпом пуном житарица и сувог воћа.
На Бадње вече, домаћин куће уноси бадњак, сламу и печеницу. Слама се посипа по читавој кући, а нарочито тамо где ће се служити вечера. Бадњак се полаже на огњиште, утом се пали и свећа и укућани једни другима честитају празник, очитају молитву, након чега се приступа посној вечери и ужива у породичном миру. Верује се да на овај дан или вече треба вратити све позајмљено и помирити се са свима са којима сте били у завади, како би цела наредна година протекла у миру и слози. У градовима је обичај измењен, па тако није необично видети масе људи окупљене у црквеним портама како заједнички пале бадњаке, веселе се и певају православне песме.
20 старих народних обичаја о Бадњем дану из свих крајева Србије, који се и даље поштују у многим сеоским, али и градским срединама где за то постоје услови:
1. Још пре изласка сунца на Божић се одлазило на бунар, по такозвану неначету воду. Од те воде, којој су се приписивала магијска својства, прво се одливало за мешење чеснице, затим за умивање укућана, а потом су наливана и сва јела за божићни ручак. У народу се веровало да “неначета” вода има и исцелитељску моћ.
2. Постоји веровање да је добро за Божић започети неки посао, јер би укућани и домаћинство били напредни и богати током читаве године. Започињање посла било је симболично, а посебно се почињао посао који претходне године није ишао од руке не би ли од Божића кренуло на боље.
3. Не ваља бос ићи по слами, јер ће укућане болети ноге, зато се одмах после изувања навлаче чарапе на ноге. У неким деловима Србије веровало се да ће младић и девојка који преспавају на божићној слами ту ноћ сањати особу за коју ће се удати, односно оженити.
4. На Бадњи дан се ништа не позајмљује из куће, а ако је шта раније позајмљено, то се тражи натраг, јер се не ваља да оно што припада кући буде ван ње на Божић.
5. На овај дан жене би требало да заклапају гребене, јер ће се тако зверима затворити уста.
6. На Бадњи дан и Божић не ваља да се ватра на огњишту распирује дувањем, да ветар не би отресао пшеницу и да се стока не надима од траве. Уместо дувања, ватра се распирује лиснатим гранама.
7. Када укућани полежу, баба или нека друга старија жена забоде нож у врата изнутра или стави глогов колац иза вата и на њега обеси мало лука да би се укућани сачували од урока, вештица и нечистих сила.
8. У неким породицама кромпир нису кували о Божићу да не би добили чиреве, а код неких је забрањивано кување пиринча “да се марва не би преко године црвљала”, или, по другом објашњењу, нису га кували “да вране не би односиле пилиће”. Многи су припремали сарму. Међутим, неки је нису кували за божићни ручак, да марва не би угинула, или да прасићи не би били килави. У северној Бачкој супу су морали да једу сви укућани једном кашиком, а тек после, свако из свог тањира, што је требало да симболизује слогу у породици. У неким селима је било забрањено једење виљушкама да живина не би чепркала сламу.
9. На Бадњи дан увече се стока поспе сољу, житом и пројом да би се сачувала од чини.
10. После вечере поређају се све кашике уза зид по старешинству, па чија преко ноћи падне, тај ће умрети догодине.
11. За бадње вече крцају се ораси. Сваки укућанин разбије орах да види каква му је срећа те године. Ако је језгро ораха здраво и једро, биће добра година ономе ко га је искрцао, ако не, верује се да ће побољевати и да неће те године имати среће. Ораси се бацају по угловима собе јер се верује да ће онда квочка извести пуно пилића. После вечери на Бадње вече се сви љубе да овце чувају јагањце.
12. На Божић се не ваља се ни са ким свађати јер ће људе целе године терати баксуз. На Косову се веровало да девојка која не може да се уда треба на Мали Божић да преноћи у туђој кући, па ће одмах бити испрошена.
13. Обичај је у многим крајевима да се о Бађој вечери једе са пода одн. сламе која је по поту расута. Бадња вечера је у ствари гозба умрлим прецима тј. приношење сакраменталне жртве. Покојни преци се на тај начин позивају у кућу, у очекивању да ће помоћи. Зато им се прилази ближе, зато им се храна не нуди на столу, већ доле на слами, ближе њиховом домашају. Зато док се једе треба да влада мир, тихи гласови и мистична атмосфера.
14. У Јужној Србији такође постоји веровање, али само у селима, да ко први на Бадње вече види прегорели бадњак, тај ће први видети теле када се крава отели. Вода са Бадње вечере се ставља ујутру кравама на виме да буду меке за мужу, а пасуљ од Бадње вечери се закопа у земљу, да кртица не копа и уништава летину у баштама.
15. У појединим местима, део пепела који је настао од бадњака се чува да би га помешаног са водом пили против главобоље или као заштита животиња од беснила.
16. На Бадњи дан када се сви послови заврше, растопи се у једној већој шерпи или тигању маст, па се у њој огледају сви укућани. Ко не види своју главу, тај ће догодине умрети.
17. У неким овчарским крајевима, чобанин на Бадњи дан носи под језиком камичак, јер ће се вуку тако скаменити вилице ако се приближи стаду, па неће моћи да коље овце.
18. Не ваља на Бадње вече заспати док бадњак не прегори, јер ће укућани умирати без преџнака или невиђено.
19. И бадњак се сече на посебан начин – секиром укосо са источне стране. Лош је знак ако се бадњак при пада ослони на дрво до себе уместо да падне директно на земљу. Обичај је да се остави нешто на месту на којем је некад стајало стабло. Тако се, у Шумадији, на пањ оставља половина погаче, док се друга половина поједе при повратку кући, док се у неким деловима источне Србије и Косова, око бадњака обавија мушка кошуља.
20. Народна метеоролошка предвиђања на Бадњи дан
– Ако на Бадњи дан буде облачно, биће родна година.
– Ако се на Бадњи дан накупи доста пепела на бадњаку који гори на огњишту, верује се да ће зима бити јака са доста снега.
– Ако варнице из бадњака искачу саме иако нико не џара по ватри, верује се да ће бити доста меда.
Извор и фото: Опанак.рс
Трпеза на Бадњи дан је искључиво посна и најчешће се спремају риба, подварак и пасуљ пребранац, уз купус или кромпир салату. Средина стола се, традиционално украшава плетеном корпом пуном житарица и сувог воћа.
На Бадње вече, домаћин куће уноси бадњак, сламу и печеницу. Слама се посипа по читавој кући, а нарочито тамо где ће се служити вечера. Бадњак се полаже на огњиште, утом се пали и свећа и укућани једни другима честитају празник, очитају молитву, након чега се приступа посној вечери и ужива у породичном миру. Верује се да на овај дан или вече треба вратити све позајмљено и помирити се са свима са којима сте били у завади, како би цела наредна година протекла у миру и слози. У градовима је обичај измењен, па тако није необично видети масе људи окупљене у црквеним портама како заједнички пале бадњаке, веселе се и певају православне песме.
20 старих народних обичаја о Бадњем дану из свих крајева Србије, који се и даље поштују у многим сеоским, али и градским срединама где за то постоје услови:
1. Још пре изласка сунца на Божић се одлазило на бунар, по такозвану неначету воду. Од те воде, којој су се приписивала магијска својства, прво се одливало за мешење чеснице, затим за умивање укућана, а потом су наливана и сва јела за божићни ручак. У народу се веровало да “неначета” вода има и исцелитељску моћ.
2. Постоји веровање да је добро за Божић започети неки посао, јер би укућани и домаћинство били напредни и богати током читаве године. Започињање посла било је симболично, а посебно се почињао посао који претходне године није ишао од руке не би ли од Божића кренуло на боље.
3. Не ваља бос ићи по слами, јер ће укућане болети ноге, зато се одмах после изувања навлаче чарапе на ноге. У неким деловима Србије веровало се да ће младић и девојка који преспавају на божићној слами ту ноћ сањати особу за коју ће се удати, односно оженити.
Pročitajte i Лицидери вас зову на новогодишње вашаре: Лицидерски занат је један од најстаријих, а ево и кад је стигао у Србију
8. У неким породицама кромпир нису кували о Божићу да не би добили чиреве, а код неких је забрањивано кување пиринча “да се марва не би преко године црвљала”, или, по другом објашњењу, нису га кували “да вране не би односиле пилиће”. Многи су припремали сарму. Међутим, неки је нису кували за божићни ручак, да марва не би угинула, или да прасићи не би били килави. У северној Бачкој супу су морали да једу сви укућани једном кашиком, а тек после, свако из свог тањира, што је требало да симболизује слогу у породици. У неким селима је било забрањено једење виљушкама да живина не би чепркала сламу.
9. На Бадњи дан увече се стока поспе сољу, житом и пројом да би се сачувала од чини.
10. После вечере поређају се све кашике уза зид по старешинству, па чија преко ноћи падне, тај ће умрети догодине.
Pročitajte i Обичаји на Туциндан: У дану када се припрема божићна печеница НИКАКО не смете радити ОВУ СТВАР!
13. Обичај је у многим крајевима да се о Бађој вечери једе са пода одн. сламе која је по поту расута. Бадња вечера је у ствари гозба умрлим прецима тј. приношење сакраменталне жртве. Покојни преци се на тај начин позивају у кућу, у очекивању да ће помоћи. Зато им се прилази ближе, зато им се храна не нуди на столу, већ доле на слами, ближе њиховом домашају. Зато док се једе треба да влада мир, тихи гласови и мистична атмосфера.
14. У Јужној Србији такође постоји веровање, али само у селима, да ко први на Бадње вече види прегорели бадњак, тај ће први видети теле када се крава отели. Вода са Бадње вечере се ставља ујутру кравама на виме да буду меке за мужу, а пасуљ од Бадње вечери се закопа у земљу, да кртица не копа и уништава летину у баштама.
15. У појединим местима, део пепела који је настао од бадњака се чува да би га помешаног са водом пили против главобоље или као заштита животиња од беснила.
Pročitajte i Петер Хандке о Србима: Најежићете се од његових РЕЧИ о СРПСКИМ ГРОБОВИМА!
19. И бадњак се сече на посебан начин – секиром укосо са источне стране. Лош је знак ако се бадњак при пада ослони на дрво до себе уместо да падне директно на земљу. Обичај је да се остави нешто на месту на којем је некад стајало стабло. Тако се, у Шумадији, на пањ оставља половина погаче, док се друга половина поједе при повратку кући, док се у неким деловима источне Србије и Косова, око бадњака обавија мушка кошуља.
20. Народна метеоролошка предвиђања на Бадњи дан
– Ако на Бадњи дан буде облачно, биће родна година.
– Ако се на Бадњи дан накупи доста пепела на бадњаку који гори на огњишту, верује се да ће зима бити јака са доста снега.
– Ако варнице из бадњака искачу саме иако нико не џара по ватри, верује се да ће бити доста меда.
Извор и фото: Опанак.рс
