Бадњи дан се прославља дан уочи Божића и представља последњи дан божићног поста, као и велику срећу јер претходи дану Христовог рођења. Овај дан прати мноштво обичаја.
Бадњи дан је назив добио по грани храста – бадњаку који се на тај дан сече, уноси у кућу и пали. Постоје разни обичаји који се везују за овај дан, а неки од њих су се одржали и до данас. У неким деловима Србије, домаћини још увек раном зором и са пушкама иду у сечење бадњака, које потом до саме вечери држе уз кућу, пре уношења и стављања на огњиште. Данас су обичаји прилагођени времену у којем живимо, па се бадњак најчешће купује на пијаци вече пре или у само јутро Божића, уноси у кућу и ставља поред или близу славске иконе.
Трпеза на Бадњи дан је искључиво посна и најчешће се спремају риба, подварак и пасуљ пребранац, уз купус или кромпир салату. Средина стола се, традиционално украшава плетеном корпом пуном житарица и сувог воћа.
Обичај сечења бадњака се везује за витлејемске пастире. Они су, на знак Звезде да се родио Христос Спаситељ, насекли гране бадњака и понели га у пећину да наложе ватру и огреју Христа и његову мајку.
На Бадње вече, домаћин куће уноси бадњак, сламу и печеницу. Слама се посипа по читавој кући, а нарочито тамо где ће се служити вечера. Бадњак се полаже на огњиште, утом се пали и свећа и укућани једни другима честитају празник, очитају молитву, након чега се приступа посној вечери и ужива у породичном миру. Верује се да на овај дан или вече треба вратити све позајмљено и помирити се са свима са којима сте били у завади, како би цела наредна година протекла у миру и слози. У градовима је обичај измењен, па тако није необично видети масе људи окупљене у црквеним портама како заједнички пале бадњаке, веселе се и певају православне песме.
Паљење бадњака уприличено је испред цркве Светог Архангела Гаврила у Чајетини. https://www.youtube.com/watch?v=7shsUuqpCkY&feature=youtu.be
