Талас поскупљења банкарских услуга се наставља, а банке које су пропустиле да коригују ценовнике прошле године, када су код већине скочиле тарифе и накнаде, то су учиниле сада, пишу данас „Вечерње новости“.
Накнаде за вођење рачуна, одржавање картице, провизије за подизање новца са банкомата, мобилно и електронско банкарство, чекови као и други пакети које нуде, овог лета ће у појединим финансијским установама, како наводли лист, поскупети и више од 200 одсто.
Поскупљења банкарских услуга су образложена улагањима у модернизацију и дигитализацију.
Многи власници рачуна у банкама почели су да добијају обавештења о новим тарифницима од 1. августа. Издавање серије чекова уместо 200, сада је 400 динара, вођење рачуна је скупље за око 80 одсто, хитно издавање платне картице је било бесплатно, а сада 400 динара, док је испорука на кућну адресу уместо 50 динара сада 800, што је поскупљење преко 15 пута.
Ако неко жели хитно издавање картице за 48 сати, то ће коштати уместо 500 динара, 700 динара.
Ово су неке од ставки у Предлогу измене уговора о пружању платних услуга. Упркос конкуренцији од 22 банке на тржишту, понуда је слична, а месечно на разне накадне просечан корисник рачуна, картица и електронских трансакција, банкама остави најмање 1.000 динара. И то без урачунатих камата за кредите и дугове по картицама и дозвољеном прекорачењу.
Према речима генералног секретара Удружења банака Србије Владимира Васића, банке немају одређени период када мењају ценовнике, већ то раде у складу са својим проценама и трошковима.
„Криза која је погодила читав свет и ударила на све сегменте живота, није могла да обиђе ни сектор банкарства“, рекао је Васић.
Како је навео, пољуљани ланци снабдевања у целом свету утицали су и на цене хардвера и софтвера, неопходне технолошке опреме за развој савремених банкарских система.
„Иза свих сервиса који постоје за грађане стоје велика улагања, па је логично очекивати да ће поскупети и накнаде у складу с великим трошковима. ИТ опрема је поскупела око 30 одсто, а скочила је и цена рада ових стручњака. Нјихове плате су вишеструко веће од рецимо запослених на шалтеру. Око ИТ стручњака грабе се све индустрије, а неопходни су и у банкарству“, рекао је Васић.
