Министарство трговине, туризма и телекомуникација је прошлог уторка објавило позив за пријаву привредних субјеката за коришћење субвенција за подршку раду хотелске индустрије због потешкоћа изазваних пандемијом КОВИД-19. Сви заинтересовани хотелијери могу да се пријаве до 15. септембра 2020. године.
Право на бесповратна средства остварују категоризовани хотели који се налазе у приватном власништву из 68 општина и градова и то: Ада, Алексинац, Ариље, Бајина Башта, Бачка Паланка, Бачка Топола, Београд, Бољевац, Бор, Ваљево, Велика Плана, Велико Градиште, Врање, Врбас, Вршац, Голубац, Горњи Милановац, Димитровград, Зајечар, Зрењанин, Ивањица, Јагодина, Кикинда, Кладово, Кнић, Књажевац, Косјерић, Крагујевац, Краљево, Крупањ, Крушевац, Кула, Кучево, Лесковац, Лозница, Лучани, Лјубовија, Мајданпек, Мали Зворник, Неготин, Ниш, Нови Бечеј, Нови Пазар, Нови Сад, Опово, Панчево, Параћин, Пећинци, Пирот, Пожаревац, Пожега, Прибој, Прокупље, Рума, Сента, Сечањ, Сјеница, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Сремски Карловци, Стара Пазова, Суботица, Темерин, Топола, Ужице, Чачак, Шабац.
Основни предуслови за стицање права за коришћење субвенција су да над привредним субјектима није покренут стечајни поступак, финансијско реструктурирање нити поступак ликвидације, као и да се не спроводи поступак за унапред припремљени план реорганизације (УППР).
Средства се додељују у износу 350 евра по индивидуалном лежају и 150 евра по смештајној јединици у динарској противвредности обрачунатој по средњем курсу Народне банке Србије на на дан када је државна помоћ додељена. Привредни субјекат губи право на коришћење субвенције уколико смањи број запослених за више од 10%, у периоду од 15.08.2020. године закључно са 31.12.2020. године. За ове намене Влада Србије је определила 1,46 милијарди динара, а према прописима помоћ је лимитирана на 750.000 еура по појединачном кориснику.
Према подацима Завода за статистику у јулу је било за 50% мање туриста него 2019.године док је број ноћења био за 35,9% мање. И поред велике кампање за одмор у Србији у јулу је забележен и пад броја домаћих туриста за 3,2%.
Ако се погледају подаци по дестинацијама јасно је да ни позната туристичка места нису у доброј ситуацији. Врњачка Бања је имала 12% долазака мање него 2019.године, Аранђеловац 22% мање, Бања Ковиљача 27%, Горња Трепча 51%, Златибор 33,2%, Тара 33,2%, Златар 47,3%, Мокра Гора 28,9%, Гоч 47,8%, Ивањица 85,3%. Већи број долазака је забележен у јулу у Пролом Бањи 108,7%, Рибарска бања 156,4%, Врујци 106,4%, Копаоник 125,7%, Дивчибаре 107,0%, Рудник 110,9% и Стара планина 257,2%.
Када су у питању ноћења већина туристичких места је имала мањи број ноћења него 2019.године Златибор је имао 29% мање ноћења, Тара 48,9%, Ивањица 79,7% Златар 30,7%. Приближно исти број ноћења као 2019.године су забележили Врњачка Бања, Копаоник и Дивчибаре. Изузетак су Сокобања која је имала 25,2% више ноћења него 2019, бања Врдник 10,9%, бања Палић 17,1%, Мокра Гора 20,1%, Рудник 74,1% и Стара планина 238,4.
Ако се погледа статистика за првих седам месеци само су Стара планина и Гамзиградска бања имале већи број ноћења него 2019.године сва остала туристичка места имају пад броја ноћења од 12% па до 80%.
Ако се упореде ове статистике и локалне самоуправе где је могуће добити државну помоћ види се да хотелијери који имају објекте у општинама Аранђеловац, Чајетина, Рашка, Брус, Врњачка Бања, Сокобања, Пирот неће добити помоћ а ради се о локалним самоуправама које претежно живе од туризма.
Оно што за хотелијере представља највећи проблем је неизвесност будућих резервација. Јесен је била увек резервисана конгресни туризам, а ове године је већина ових манифестација под знаком питања. Под знаком питања је и зимска сезона јер нико није сигуран каква ће бити епидемиолошка ситуација па је број раних резервација занемарљив. Поједини хотели и не примају резервације за октобар, новембар и децембар очекујући да виде каква ће бити епидемиолошка ситуација.
Владина уредба је требало да помогне најугроженијима али по свему судећи то неће бити баш тако. Ако погледамо статистике помоћ ће добити хотели из Ваљева и са Дивчибара где је посећеност била за пар процената мања него 2019.године, или из Ужица (Мокра Гора) где је посећеност била за двадесетак процената већа него 2019.године, али помоћ неће добити хотели из Нове Вароши где је број ноћења за више од 40% мањи у односу на прошлу годину. Можда је требало решење тражити у сваком појединачном случају кроз статистике о броју остварених ноћења за сваки објекат па у складу са тим подацима помоћ поделити свим хотелијерима.
Извор: Златибор.тв
