Протекла година за Библиотеку „Љубиша Р. Ђенић“ била је веома садржајна и успешна. Директорка Снежана Ђенић каже да су радили по усвојеном Програму рада и остварили све предвиђене планове. За успешно остварење планова, како додаје, заслужни су најпре Скупштина Општине Чајетина као оснивач и финансијер, добра организација и тимски рад свих запослених у Библиотеци. Нада се да ће и година која долази бити једнако успешна као и ова иза нас, и додаје:
"Библиотеке су храмови културе и култна места у којима се преплићу различите културе и језици као део једне духовне свеукупности... Свест и савест човечанства... Укупност свих облика испољавања људског духа, где се проналази онај тајнствени, скривени смисао људског постојања. Библиотеке су чувари тајни, мисли и речи кроз векове иза нас...Чувари свега онога што ми заправо јесмо и без чега човек уистину не би ни био човек".
Ово су одреднице на којима Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" најстарија установа културе златиборског краја, темељи свој рад. Мисија данашње Библиотеке, по речима директорке Снежане Ђенић, је да у овом времену тренутних вредности, пролазних осећаја, медијског кича и неукуса промовише писменост и негује културу читања и доживотног учења, подижући свест о локалном и националном културном наслеђу. На тај начин Библиотека постаје културни идентитет вароши, својеврсни центар културе где се не прави разлика међу облицима културног испољавања а култура се схвата као исконска потреба која даје особену врсту лепоте кроз слободно испољавање стваралачког духа. А то представља велику привилегију, част и једнако задовољство.
„Ово потврђује и чињеница да наша Библиотека у свом фонду осим књига поседује и Музејску збирку, основану давне 1951. године. Да бисмо учинили нашу заједницу бољим местом за живот, успели смо да остваримо своју давно креирану визију о оснивању самосталне установе културе. Тако је настао Музеј „Конак“ који има за циљ заштиту и презентацију културно – историјске баштине златиборске регије кроз културу сећања на знамените историјске личности и вековну историју туризма на Златибору – прве српске ваздушне бање“, истиче Ђенићка.
Додаје да је и рад на заштити нематеријалне културне баштине од великог значаја јер чување нематеријалног наслеђа народа света један је од најважнијих задатака које је пред целу међународну заједницу поставио УНЕСKО, усвајајући 2003. године Конвенцију о заштити нематеријалне културне баштине.
„Захваљујући сакупљању, истраживању, проучавању и вредновању ерског хумора на подручју Златиборског округа, које дуги низ година спроводи Библиотека као неопходан и непрекидан посао заштите, ерски хумор је уписан у Национални регистар елемената репрезентативног нематеријалног културног наслеђа Републике Србије. На тај начин ерски хумор је препознат као део идентитета српског народа“.
Важан део рада ове установе су програмске делатности које обезбеђују богат, разноврстан и квалитетан културни живот у нашој вароши и да негују фини и добар укус који иначе поседује овдашња публика. Културна дешавања у Библиотеци у 2018. години била су бројна, почев од изложби слика, концерата, промоција књижевних дела, песничких вечери, извођења монодрама и кабаретских представа, дружења са децом, манифестација...
„Неке од тих манифестација постале су већ традиционалне а ми смо по њима постали познати, не само у Србији, већ и у суседним земљама. Једна од таквих манифестација је сигурно ЛЕТЊИ УЛИЧНИ ЕРСКИ КАБАРЕ чији је основ наш специфични ерски хумор. Ми смо били мишљења да оваквих манифестација треба да буде што више, тако да смо маја месеца ове године организовали први Фестивал пољског цвећа на Златибору, којим се наша библиотека укључује у реализацију пројекта ХОРТИКУЛТУРНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ. Укључујући како најмлађе тако и најстарије суграђане, успели смо да укажемо на мисију овог нашег мајског додира са природом и да утичемо на сваког појединца, како би створили колективну свест о очувању природе и њеног блага, јер једино тако, моћи ћемо још дуго да користимо њене благодети.Основ и оквир за ово наше дешавање је најпре, раскошна лепота а потом и лековитост Златибора који је крајем 19. века био познат под називом „прва српска ваздушна бања“, додаје директорка Библиотеке.
Библиотека има врло богату и озбиљну издавачку делатност у оквиру које је издат читав низ монографских публикација, одобрених од Савета за издавачку делатност Библиотеке а које дају значајан допринос укупној издавачкој делатности Западне Србије. У издању Библиотеке, током 2018. године објављене су следеће књиге:
- „Златиборски летопис“, бр. 2.
- „Гавово потомство“, Добривоје Ј. Гавовић
- „Радомир Верговић : Ретроспектива 1960-2018“, аутори текстова Љубомир Симовић и др.
- „Стазама живота“, Миодраг Верговић, приредила Оливера Верговић, (у сарадњи са удружењем „Колектив Ужице“).
- „Српске теме“, Обрад Јовановић.
- „Станоје Стаматовић Главаш“, Предраг Цветковић.
Драгана Росић
