Библиотека "Љубиша Р. Ђенић" је ове године на нешто другачији начин обележила традиционално сећање на завичајног песника Михаила Ћуповића. На интернет презентацији чајетинске библиотеке постављена је фотографија Ћуповића из 1972. године са још двојицом великих песника, Добрицом Ерићем и Љубивојем Ршумовићем. Ствараоци који су својим стиховима обележили детињство многих генерација и обојили су сећања многих на завичај.
Ћуповић је рођен 13. септембра 1934. године на Златибору у Мокрој Гори. Живео је и радио у Чајетини. Поезију је објављивао у књижевним листовима, часописима, у емисијама многих радио станица и телевизије. Песме су му превођене на више језика, компоноване и увршћене у антологије. Добитник је више значајних признања, награда и похвала. Умро је 12. септембра 2004. године. Иза себе је оставио изузетно дело и маниром великог поете обележио српску културну сцену. Приближавајући нам саму суштину свог стваралаштва сматрао је да поезија мора да носи једну дубоку веру у живот и достојанствено помирење са судбином. А то представља много више од обичног песништва, наводи се на сајту библиотеке. Поред фотографије из архиве библиотеке, на сајту је подељена и песма "Сећање": Знаш ли, реко, шта смо рекли,
кад смо некад срећни текли?
Да будемо увек исти,
као твоје капи чисти.
Као зора да зоримо
и вечито жуборимо.
Јесте, јесте, моја реко.
Ушће беше тад далеко.
Не испуних што ти рекох.
Ти протица, ја протекох.
