Село Мачкат, смештено испод Златибора, познато је по пршути и јагњетини. Међутим, то није једино по чему је ово село познато. У Мачкату се налази и једна мала приватна библиотека, смештена у брвнари.
Брванара стара око 80 година, место је где је Славенко Стојановић, из села Мачкат сместио око 2.500 књига, своје личне библиотеке. Након више од 30 година проведених у Сарајеву, Славенко и његова супруга вратили су се у његов родни Мачкат. Међу стварима, које су 2001. године донели, биле су и књиге.
Тада је спорно питање било како унети књиге у Србију? Јер, цариници су тражили да их попише. „Људи, забога, па 1 200 књига... Треба пречитати 1 200 наслова. Замислили су се. Колегиница једна старија, из царине, каже – напишите има ли комплета, скратите то...“
„Читањесмирује душу човеку. Две странице прочитане ...Неће проблеми нестати које човекноси са собом, али ће се ти проблеми на неки начин ублажити самим тим што су мисли отишле на другу страну“,каже Славенко. То су, изгледа, научили и старији мештани па по књиге код свогкомшије долазе чим им то време допусти, а најчешће у зимским данима.
Преуредио је стару кућу, средио имање, а једино место где су могле да се сместе књиге, била је стара брвнара. Сасвим случајно Славенкову библиотеку, почели су да користе местани. На жалост, има дана када ретко ко долази по књигу.
Школска лектира се највише тражи, прича нам Славенко, па најчешће код њега свраћају ђаци. У зимском периоду, када је време лошије, старији мештани Мачката имају више времена, па и чешће навраћају у његову библиотеку. Читање је важно, јер књиге које се не читају, губе своју вредност, каже овај љубитељ књига.
Своју приватну библиотеку Славенко увећава из дана у дан. Када је дошао у Мачкат, пре скоро 15 година, Славенко је поклонио око 100 књига матичној Основној школи. То је био добар начин, да најмлађи, баш као и он заволе читање.
„Читање смирује душу човеку. Две странице прочитане... Неће проблеми нестати које човек носи са собом, али ће се ти проблеми на неки начин ублажити самим тим што су мисли отишле на другу страну“, каже Славенко. То су, изгледа, научили и старији мештани па по књиге код свог комшије долазе чим им то време допусти, а најчешће у зимским данима.
Извор: zoomue.rs
Школска лектира се највише тражи, прича нам Славенко, па најчешће код њега свраћају ђаци. У зимском периоду, када је време лошије, старији мештани Мачката имају више времена, па и чешће навраћају у његову библиотеку. Читање је важно, јер књиге које се не читају, губе своју вредност, каже овај љубитељ књига.
Своју приватну библиотеку Славенко увећава из дана у дан. Када је дошао у Мачкат, пре скоро 15 година, Славенко је поклонио око 100 књига матичној Основној школи. То је био добар начин, да најмлађи, баш као и он заволе читање.
„Читање смирује душу човеку. Две странице прочитане... Неће проблеми нестати које човек носи са собом, али ће се ти проблеми на неки начин ублажити самим тим што су мисли отишле на другу страну“, каже Славенко. То су, изгледа, научили и старији мештани па по књиге код свог комшије долазе чим им то време допусти, а најчешће у зимским данима.
Извор: zoomue.rs
