Горан Стојановић из Мачката пре три године засадио је боровнице. На парцели поред породичне куће сада је под овом биљком 70 ари, а у припреми је и још једна парцела од 50 ари, где ће боровница бити посађена већ следеће недеље. У ова два засада уложио је пуно пара, али, како каже, решио се на овај корак да од ливада, које су служиле као пашњаци, направи нешто што је много профитабилније. Тада је чуо за боровницу, искалкулисао се и схватио да је управо то биљка која може, како Горан каже, да испуни његова исчекивања и око које не треба да се пуно ради. Међитим...
"Кад сам се пре три године упустио у овај подухват, схватио сам да то није баш тако лако и да треба да се уложи пуно новца и да је потребно пуно радити. Али, свидело ми се то у сваком случају и ја сам наставио да проширујем засад", каже Горан Стојановић.
Горан каже да је прве године уложио много пара, јер постоје ствари које не могу да чекају, сем противградне мреже, која је сада дошла на ред да се постави, и то над површином од 1,2 хектара, на којој иначе гаји две сорте боровнице - дјук и дрепер, а што ће свакако бити велика инвестиција. Међутим, велику помоћ од ове године има од златиборског Еко аграра, који врши повраћај средстава, али даје и разне субвенције, тако да ће противградна мрежа бити постављена ове године. Прошле године стигао је први род, у малим количинама, а онај прави очекује се ове и наредне године.
"Пласман смо обезбедили преко једне фирме из Младеновца, која нам је иначе обезбедила и саднице, цео садни материјал и ђубриво. Све узимамо преко њих , а све у сарадњи са Еко аграром из Чајетине, тако да мислим да смо обезбеђени са те стране", наглашава Горан.
Прве резултате и финансијски ефекат Горан очекује већ ове године, када ће знати колико је заправо овај посао уносан. Површина је велика и рад око боровнице и њено брање не могу извести сами укућани, већ је ту и неколико радника. Ипак, поручује да ко воли да се бави оваким послом, треба то и да проба, али пре свега, потребно је добро се посаветовати са стручним службама - коју сорту посадити и на којим местима.
Нада Џелебџић, zlatiborpress.rs