Од 1994.године када су се појавили на радио Београду, браћаТеофиловићи постају препознатљиви по свом начину бављења музком. Чувајући изворност и мелодију песама, они чувају и традицију свог народа. Све то наилази на велики одзив код публике, не само у нашој земљи већ и у иностранству, што је показао и синоћњи концерт у "Чиготи" на Златибору.
Песме родољубиве, љубавне, свадбарске, печалбарске... Песме као сведоци једног давног времена и живота, отргнутог од заборава кроз мелодије које производи људски глас, које се певају на старински начин. А тако их певају Теофиловићи. Браћа, Ратко и Радиша, нису размишљали да ли су, у годинама када је рокенрол био најјачи, људи спремни за неку другачију врсту музике већ су кренули „стазом којом се ређе иде“.
„Ми нисмо, искрено, мислили да ће нам ово бити – како то зову - занимање. Ово и није занимање; ово је посвећеност! Када сте посвећени, онда идете тим уским стазама, трновитим путем, и не осећате да је то трновито и да је тешко, већ једноставно да вас песма, музика и живот води у то. Иако смо ми по професији сасвим нешто друго студирали и завршили, никад нисмо размишљали да ли ћемо направити каријеру, која је то врста музике ... На крају, када смо кренули од етничке музике, то традиционално се на крају претворило у неку врсту авангардне музике која у свету гостује и по џез фестивалима“, прича Ратко Теофиловић.
Теофиловићи су одржали велики број концерата у готово свим великим градовима на скоро свим континентима... Наступали су у неким од најзначајнијих концертних дворана света, као што су: Кенеди Центар (Вашингтон), Аула почасних гостију канадског Парламента (Отава), Концертна дворана Чајковски (Москва), као и на великим светским фестивалима и на престижним универзитетима у САД. За сво време тако богате каријере прва награда коју су добили била је Плакета „Витез српске музике“ коју додељују општина Чајетина.
„Та награда мало и претенциозно звучи за нас двојицу“, са скромним осмехом прича Ратко. „Али, јако смо захвални општини Чајетина јер је то једино признање које смо, у дугогодишњој каријери, добили“.
На причу се надограђује Радиша:
„Занимљива је читава група људи који су добили ти награду! Ту је био Драган Кићановић за спорт, Ратко и ја за музику, Пешко –хирург, кардиолог, онда је ту био Петар Краљ глумац, Шобајић сликар и Добрица Ерић. Тада смо последњи пут путовали са Пером Краљем пре него што је, на жалост, отишао са овог света, али десила се занимљива ствар : да су нас његова супруга и његова кћерка замолиле да на његовој сахрани отпевамо песму коју је он највише волео, и то смо и урадили. Та песма је: Ти би хтео песмом да ти кажем“.
Посебан осећај, кажу, веже их за једно село у нашем крају.
„Ми смо много пута били у Сирогојну. То је посебан амбијент и бивша директорка Зорица Златић је имала један невероватан осећај за нас и за то што радимо и онда нас је једноставно стопила са тим амбијентом и са том средином, тако да смо ми то доживљавали као неко место за наше и емотивне, и духовне припреме самих концерата.“
Синоћњи концерт у организацији библиотека „Љубиша Р. Ђенић“ и „Чигота“ био је још један драгоцен тренутак који су ови чувари снова и баштине поделили са жељном публиком. Са Златибора пут их ускоро води у Швајцарску, а онда даље, где ће својим гласовима пружити неким другим људима јединствено искуство и емоције.
Мирјана Ранковић Луковић, www.zlatiborpress.rs
