У години коју су обележили ратни сукоби и тензија на глобалном тржишту, у Србији је поново забележен раст броја захтева за издавање електронских грађевинских дозвола. Укупно је поднето 144.139 захтева или 4% више у односу на претходну годину, али је евидентно и да службеници из године у годину све више пробијају законске рокове за решавање предмета, саопштено је на седници Клуба градова и општина са повољним пословним окружењем (БФЦ Клуб), радног тела НАЛЕД-а.
Према подацима НАЛЕД–а, најуспешнији градови у издавању све четири врсте дозвола за градњу су Сремска Митровица, Крушевац и Чачак, док су у топ 10 и Краљево, Сомбор, Вршац, Крагујевац, Кикинда, Панчево и Пирот. Када је реч о општинама са бројем захтева изнад републичког просека, најбољи су Богатић, Нови Бечеј и Врбас, а резултатима се истичу и Горњи Милановац, Ковин, Свилајнац, Топола, Уб, Ћуприја и Алексинац.
Гост на седници БФЦ Клуба, министар за информисање и телекомуникације Михаило Јовановић, нагласио је да грађани све више користе електронске услуге што се види и по расту броја налога на Порталу еУправа.
– У 2022. имали смо у просеку по 1.000 нових корисника седмично, а прошле недеље регистровано је чак 25.000. Више од 10.000 грађана отворило је налог у Пошти Србије, а мањи број обратио се Управи за трезор и пољопривредним стручним службама. Свега стотинак становника посетило је шалтер своје локалне самоуправе, иако у готово свим општинама и градовима имамо тзв. еШалтер за помоћ при отварању налога. То значи да би локалне самоуправе требало више да промовишу ову могућност – рекао је министар Јовановић.
Подаци показују да две трећине локалних самоуправа (63%) касни у издавању свих дозвола, при чему је то кашњење нешто веће у градовима него у општинама. Највеће пробијање дешава се код издавања локацијских услова, које инвеститори могу да добију у просеку за 38 дана, иако је законски рок 28. Употребну дозволу требало би да добију за највише пет дана, али је прибављају за 14 (готово три пута дуже од законског рока) док се до грађевинске дозволе може доћи за 10 дана (рок је пет). Најчешћи разлози за непоштовање закона је мањак службеника у локалним самоуправама услед вишегодишње забране запошљавања. Упркос том изазову, успеле су да реше чак 86% захтева позитивно и одобре градњу.
Електронске грађевинске дозволе прва су заокружена јавна електронска услуга успостављена 2016, а НАЛЕД–ов Локални индекс еУправе (ЛЕИ) показује да је данас ниво развијености електронских услуга на локалу на 40% од жељеног нивоа. Градови и општине досад су у просеку дигитализовале око 20% својих административних процедура. Потпредседник БФЦ клуба и градоначелник Шапца Александар Пајић изјавио је да су локалне самоуправе свесне да је дигитализација неопходан предуслов за развој.
– Трудимо се да администрација на свим нивоима буде бржа, ефикаснија, спремнија да одговара на захтеве грађана и привреде и да понуди боље јавне сервисе. Шабац има доступних девет еУслуга и услуге дигиталне асистенткиње МИА. У наредном периоду наставићемо да радимо на проширивању еУслуга – објаснио је Пајић.
БФЦ Клуб окупља 25 градова и општина у Србији које су успешно прошле или се налазе у Програму цертификације општина с повољним пословним окружењем у југоисточној Европи (БФЦ СЕЕ). У Србији тренутно 11 локалних самоуправа има важећи БФЦ СЕЕ цертификат, а у пет земаља региона (Србија, Хрватска, БиХ, Црна Гора и Северна Македонија) укупно 45, док је кроз процес цертификације прошло више од 100 градова и општина.
