У организацији Културног центра, синоћ је одиграна представа „Ноћ Богова“ Мире Гаврана која је оставила чајетинску публику у расположењу какво заслужује овај веома занимљив и комплексан комад. На сцени Дома културе публика је пропратила маестралну игру глумаца : Дејана Луткића, Војина Ћетковића и Небојше Илића.
Бравурозна глума, ефектна сценографија, а надасве прича која држи пажњу, препознатљива кроз векове на свим континентима, испричана успешно кроз само три лика, учинили су да представа „Ноћ Богова“ буде за кратко време одиграна преко 150 пута у земљи и иностранству. На свцени: Краљ Луј 14, Дворска луда и писац Молијер. Владар, поданици и Они који управљају из сенке.Наизглед пријатељи, али само у винском подруму и пијанству. Век 18. , а могао би бити и било који, укључујући и овај у којем живимо.
"Ово је архетипско питање да ли је могућа та веза између политичара и уметника, да ли ту заиста може да постоји добро и искрено пријатељство, или не може. Ово је прича о томе, пре свега, да се њих тројица, како и сам Миро Гавран у комаду каже, десет година скупљају у винском подруму, али је питање шта је ту истина, и колико је Луј као владар спреман да прихвати истину као такву. А судећи према Молијеровој реакцији, очигледно да није", каже глумац Дејан Луткић након одигране представе.
Представу „Ноћ богова“ на сцену је поставио редитељ Марко Манојловић. Комад говори о комплексним односима , љубави, пријатељству и владању и пун је неочекиваних обрта,а написао га је хрватски позоришни писац Миро Гавран.
"Јако ми се допао текст јер је ефектан, и прочитао сам га у једном даху. Ја сам и раније знао текстове Мире Гаврана и гледао сам неке представе које су биле и популарне и дуго игране. И овај текст је написан у једном даху и има ритам који је перфектан", објашњава Војин Ћетковић који у представи игра Луја 14.
О својој улози каже:
" Много пута играо сам и краљеве, и неке просјаке, али никад нисам играо занимање, већ то прости играју "поданици". Они играју мене, као краља, и по њима се види да ли сам ја краљ, или нисам. А краљ не мора ништа да доказује; он је краљ."
.За костиме и упечатљиву сценографију представе побринула се Маја Мирковић. О томе нам је говорио Небојша Илић, који се у улози Молијера нашао као у другој кожи.
"Идеја о три свећњака која горе је идеја о три глумца која горе, о три човека која горе и тд. Да имамо времена и услова, можда би из неког зезања и направили другачију поделу улога, да их заменимо и мислим да нам то не би био неки нарочит проблем, да би лако то урадили јер овде није толико битно то ко шта игра, већ је сама игра битна."
Прича, игра, сцена... Све је било за памћење. И, овоме се ништа не би могло додати.
Мирјана Ранковић Луковић
