Чајетински малинари: Слабији род, али боља цена

Произвођачи малина у општини Чајетина ове године су углавном имали мањи род него претходне сезоне, али је цена била боља, чиме је тај мањак надомештен.

Процењује се да на територији општине има око 40 хектара под засадима малине, и за већину произвођача узгој овог јагодичастог воћа представља додатни извор прихода, поред осталих активности. Тако је и код Жељка Зечевића из Сирогојна који малине има већ 30 година:

"У односу на прошлу годину, ове године сам имао за 30% мање малина. То је последица прошле године, јер су мало касније остављени изданци за ову годину и јер се нешто уопште у години десило. Нисам једини, и остали произвођачи су се жалили. Али, задовољни смо са ценом па у неку руку може да се трпи. Боље би било да сам имао лањски род, јер прошле године сам имао 5300кг а ове године 3800кг, али не треба бити незадовољан,"

каже Зечевић и износи своје тумачење зашто је овогодишња цена била добра:

"Цена од 215 динара је стварно цена са којом као произвођач могу да будем задовољан. Сви су прерађивачи видели да је ове године смањен принос малине, ја бар имам утисак. Што не мора да значи да је није било и политике, ко ће знати у овој нашој Србији све шта се дешава. Ја као произвођач већ 30 година радим, и из године у годину приближно исто, али нису ни године исте јер се мења клима,"

закључује пољопривредник из засеока Мала у Сирогојну и додаје да је задовољан сарадњом са откупљивачем, јер је исплата редовна, а класирања ретка. Добар откуп имала је и Јелица Миловановић из Очке Горе која са породицом обрађује засад површине 40 ари, са вишегодишњим искуством:

„Добро смо прошли, било је мање малина него прошле године, али је цена била добра. Имали смо за око тону мање. Ова цена је задовољавајућа, јер могу да се покрију трошкови и исплате радници. Малине имамо од 1996. године, имали смо од осам до 10 ари, али од 2011. смо проширивали и сада имамо 40 ари и то нам је сасвим довољно, да можемо да обрадимо. Осим мајке, сви смо запослени, и то нам је додатни посао. Задовољни смо и са откупљивачима, имали смо срећу да сви откупљивачи буду коректни, и што се тиче плаћања и откупљивања,“

истиче Јелица Миловановић. Заједничко за малинаре у селима на обронцима Златибора је да се ради о породичном послу у који су укључени сви чланови домаћинства, а додатна радна снага се ангажује углавном током бербе и то су најчешће комшије и родбина. С обзиром на мањи род, у малињаку Добриле Аћимовић из Криве Реке овог лета су радили само чланови њене породице:

„Малине имамо око 25 година. Прошле године смо имали 3300 кг, а ове године 2500 на површини од 20 ари. Десило се да је било доста сувих малина, значи да нису излистале у пролеће. Цена је надоместила тај мањак, у односу на прошлу годину цена је одлична. Ова цена је одговарајућа, једне године је била преко 200 динара, а осталих година је била баш лоша,"

каже Добрила Аћимовић и додаје да је код малинара у Кривој Реци принос углавном лошији, али је био случајева да је и бољи од прошлогодишњег. Како смо сазнали, бољи род у односу на прошлу бербу забележен је и код појединих малинара у селима Шљивовица и Рудине.

После обављене бербе, малинаре очекује још посла како би младаре припремили за следећу сезону, и како би саднице у доброј кондицији дочекале зиму јер добра нега доводи до смањења ризика од смањених приноса. Из Пољопривредне стручне службе Ужице поручују да правилна нега засада након бербе од велике важности за за здравствено стање и родни капацитет малињака за наредну сезону. Малинари након бербе секу старе изданке и уклањају из засада, а у случају потребе врши се примена регистрованих фунгицида, акарицида или инсектицида.

Зараду од малина ове године је донела добра цена, али да је цена била као ранијих година, сезона би била веома неуспешна због слабијег рода. С обзиром да смо разговарали са произвођачима који малине имају од 20 до 30 година, ни њихово искуство им није помогло да спрече лошију ситуацију у малињацима. То све говори колико је воћарство непредвидиво, јер су неизвесни услови, како у природи, тако и на тржишту.