снимци и фотографије: Самир Аслани
Први број часписа „Стари Влах“ је синоћ у Библиотеци „Љубиша Р.Ђенић“ у Чајетини. Реч је о годишњаку у издању Истраживачко-издавачког центра „Стари Влах“ из Београда.
Часписа „Стари Влах“ пред читаоце доноси, на 200 страна, радове из пера 55 аутора, истраживача, историчара, али и сведока неких данашњих прилика, из престонице и ширег завичаја, у првом реду у сливу Моравице и Увца. У њему се налазе и занимљивости из општине Чајетина.
"То је часопис који се бави и бавиће се историјом, али и данашњим временом. Имамо ту и причу о великом хајдуку, чајетинском сердару Мићићу као и причу о развоју Златибора. Значи, одабрали смо најбоље сараднике из целог тог подручја. Хоћемо да се једном годишње, односно сваког пролећа, појави часопис . Уз часопис се поклања мапа коју је радио доктор историјских наука Жарко Илић , мапа Старог Влаха, а поред тога имамо и књижицу која говори о старим изразима овога краја", објашњава Миломир Краговић, главни и одговорни уредник часописа.
Када се говори о речнику старих речи, оне су бележене из говора староварошана и садржи преко 1 500 речи. Сакупљане су, каже Филип Бјелић професор историје, успутно у периоду од 2013. до 2023. године.
"Речник садржи бројне сегменте народног живота, пре свега мислим на етнологију, историју, традицију, културу, као и одређених обичаја који данас не постоје или који се могу наћи у појединим нововарошким селима али у измењеним облицима. Јако је било тешко превести поједине речи на савремени језик, али уз пуно труда и рада и наравно, помоћ одређених колега, ја сам у томе успео", рекао је Филип Бјелић.
Сам назив часописа је интригантан јер долази од истоименог назива за историјску и географску област на југозападу Србије. Иако има различитих тумачења, историјске чињенице показују да Стари Влах обухвата територије општина Нова Варош, Пријепоља, Прибоја, Чајетина, део општина Сјеница, Рудо у БИХ и део општине Бијело Поље у Црној Гори. Општина Нова Варош је географски и духовни центар Старог Влаха који се први пут спомиње 1570. године.
"Ако би смо кренули отпчетка, од првих пописа 1455. и 1469. године - првих османских пописа, доста места нема данас, али је срећа та да спочетка 19. века, тј. од двадесетих и тридесетих година, имамо имамо велики број извора српске провинијенције који управо лоцирају ова места у Старом Влаху, то с једне стране, а са друге су црквене књиге и записи и натписи настали на простору Старог Влаха у којима се наведена места помињу као саставни делови овог географског појма", каже др Жарко Илић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду
Поред заборављених игара из овог краја, градње Реверзибилне хидроелектране Бистрица, туристичких планова за Златибор, пред читаоцима су и прилози о нововарошким породицама и стихови 23 песника из више општина, у избору Мирка Иконића, прибојског песника.
