Милорад Скорковић Скорко из Чајетине је чауш већ 38 година и један је од познатијих златиборског краја. Овим послом бави се из љубави, али каријера се приближила крају. Године су стигле али остале су успомене.
Милорад се овим послом бави од 1982. године када су га запазили на једном весељу. Од тада креће његова каријера чауша.
"Посао је кренуо 1982. године. Прва свадба ми је била 31.јула на 2. август , јер су у то време прављене два дана. Није било као сад од подне до мрака", каже Милорад Скорковић-Скорко.
Ово је један веома одговоран посао. Пре сваке свадбе следе припреме.
"Имао сам много свадби, преко 60,70 до 80 свадби сваке године. Ту је била и субота и недеља и уторак и четвртак. То ми је најгоре било када радим све те дане па се мало и уморим", додаје Милорад.
Скорко има спискове свих досадашњих свадби које чува али већ пристижу и нови за нове свадбе.
"На свакој свадби прво сам радио дочек гостију-да се дочекају, да се уседну гости, да добију своју кафу, послужење, ракију. Онда следи протокол те свадбе. Ако се иде за младу зна се шта се носи у сватове код пријатеља, балон ракије, колач па се то ломи, па млада излази за собру па на венчање у општину, затим у цркву. После цркве младенци иду на сликање са фотографом а ми остали гости идемо у салу у којој сам морао смештавати људе. Са газдама се договорим, са родитељима од младожење и младе, где ко треба да седне, имамо скицу сале и онда тако ми направимо распоред где ко седи од гостију. Нисам дозвољавао да се пењу на столице. Омладина чим почне ја узмем пиштаљку и извадим им овај картон и кажем још један и напоље. Значи то је тај мој знак, да не бих много викао, чим им ја покажем ово они силазе на под да играју", прича Скорко.
Каже да ће се овим послом бавити још две године да намири 40 година чаушлука. И спреман је да своје знање пренесе свакоме ко је за то заинтересован.
https://www.youtube.com/watch?v=xGPZC7rSt0I Мирослав Весовић