На тржишту хране, пољопривредних производа, као и средстава која се користе у тој врсти производње од прошле године владају ванредне околности. Цене пољопривредних производа пшеница, кукуруза, соје су мале, па се домаћи пољопривредници све теже носе са скупим средствима за производњу.
„Сектор пољопривреде овде су водили и адвокати, а треба да је воде стручни људи, међутим, ако су ванредне околности онда морају да седну за сто сви они који се налазе у том производном ланцу, да се види како да се нађе најбољи модел, а не да се све време даје на кашичицу, па се попусти“, објашњава за Нову економију агроекономиста Милан Простран.
Ово иначе наглашавају и други стручњаци у области пољопивреде који имају вишедеценијско искуство у раду, па често истичу како су пре свега у Министарству пољопривреде неопходни људи којим имају искуство у тој области производње.
Проблеми у вези са високим трошковима производње у домаћој пољопривреди јављали су се неколико пута од осамдесетих година прошлог века, додаје наш саговорник.
„Ово је неки трећи, или четврти кризни период у вези са трошковима производње у пољопривреди. Прво је било почетком осамдесетих, па смо 1986. морали да донесемо закон о регресима цене на ђубриво, гориво, средства за заштиту биља, семе“, каже Простран.
Како подсећа, после је био период од 1992. до бомбардовања 1999. године када није могло ништа да се увози и када се све срозало.
„Сада је четврти кризни период када су трошкови толико кумулирани, да наши пољопривредни произвођачи са њима не могу да се носе. Вероватно је и дошло до тог захтева да се са значајним средствима од 300 евра по хектару на неки начин амортизује цео тај проблем“, додаје Простран.
Пољопривредници су се иначе договорили са државом да субвенције по хектару буду 18.000 динара, односно дупло веће него пре протеста који су окончани у суботу 20. маја 2023. године.
Поред тога обећано им је јефтиније гориво, већа премије за млеко, као и увођење прелевмана на увоз млека и сира из ЕУ и околних земаља. Простран каже да су пољопривредници иначе највише у страху од ниских цена пшенице, кукуруза, соје. Раније су како подсећа у вези са решавањем проблема у пољопривреди донети Закон о регресима трошкова и Закон о регресима камата на кредите. Он подсећа да је цела прошла година за пољопривреднике била изузетно тешка.
„Не постоји конзистентна аграрна политика, у ванредним условима морате и да се ванредно понашате. Пуно је ту мени нелогичности, на једној страни кажете да држава не може да донесе минималну или гарантовану цену за млеко. На пример, Хрватска је то урадила, а она је земља Европске уније“, додаје Простран.
Он наглашава да је минимална цена млека у Хрватској 0,53 евроцента (око 68 динара), као и да је за млеко прописана маржа од осам одсто.
„Сви се сада сналазе како знају и умеју, ви сада у оваквим условима економског битисања немате неки модел, како да изађете из свега овога, то немају ни најразвијеније капиталистичке земље, Француска прети добављачима хране да ће да их кажњава вишим порезима, а кад сте сиромашна земља, ви тек онда имате проблем“, наглашава Простран.
ЕУ је како подсећа земљама које су имале проблем због јефтиног жита из Украјине доделила 100 милиона евра помоћи. За један од захтева пољопривредника који се тиче јефтинијег горива, односно плавог дизела, који је држава прихватила након протеста, чекаће се са применом од Нове године.
„Што се тиче горива, ја мислим да је то њима мањи проблем, мада гориво чини велики фискални захват, то је за буџет најважнији извор прихода“, додаје Простран.
Он подсећа да је за потребе аграра Европске уније 33 одсто средстава у целокупном њеном буџету (који је одређен на шест година) издвојено за њену пољопривреду.
„ЕУ буџет у старту је био 1.161 милијарда евра. Пољопривреда је у том буџету добила 386 милијарди евра, то је мање него у претходном периоду кад је било 408 милијарди“ .
Он додаје у да је у вези са тим буџетом било свађе, због земаља којима је пољопривреда битна привредна грана, као шти су Пољска, Мађарска или у новије време Чешка.
ЕУ је формирана 1956. године (као Европска заједница за угаљ и челик), а већ од 1960. године уврстила је пољопривреду на листу такозваних „посебних“ делатности.
Неколико стручњака за пољопривреду више пута је изјавило за Нову економију како буџет за српску пољопривреду мора да буде у старту најмање једну милијарду евра.
