Чланови Планинарске секције, ученици другог и четвртог разреда са Златибора били су у посети Доброселици. Овогодишњи 19. октобар је био као створен за шетњу кроз нетакнуту природу и уживање у сунчаном дану и свим бојама јесени, а сеоску тишину прекинули су гласови ученика.
Чланови секције, са својим учитељима, пешачку авантуру су започели са Борове Главе, где су се довезли аутобусом превозника Гага Турс.
Одатле су се спустили путем до центра села Доброселица. У селу су обишли цркву брвнару посвећену Светом пророку Илији, саграђену пре 200 година. У порти цркве, испод крошања борова столоваша, од свештеника Јована сазнали су неке интересантне појединости у вези са црквом и животом у селу. Изнад цркве основна школа. Ту као да је време стало. Испод школе спортски терен, данас само асфалт без голова и кошева, а изнад школе ђачка кухиња. Некада је ова школа била самостална и носила назив ОШ „Вук Караџић“, а од 1979. је у склопу чајетинске основне школе. По речима случајног пролазника, а бившег ђака, пре 30-40 година, сваки од осам разреда бројио је по тридесетак ђака. Данас у селу нема ни деце, ни ђака. Школа је одавно већ затворена.
После паузе и обиласка цркве и школе, обележеном пешачком стазом, група је наставила пут Точковића пећине, познатије под називом Доброселички прераст (природни камени мост). Околина пећине је лепо уређена, па је и та погодност искоришћена за краћу паузу и дечју игру. Пешачење је даље настављено кроз засеок Јечменице, једним делом ливадом, а затим путем ка центру Водица, где се и завршила данашња акција младих планинара. Деца су имала прилику да виде и важне географске објекте свог краја. Био је ово један леп и садржајно потрошен дан. Уколико јесен и даље буде лепа и сунчана, отвориће неке нове стазе и авантуре.
