Милена, која је пројекат започела у статусу медицинске сестре, а у међувремену је постала докторка, мери старима шећер и притисак, проверава које лекове пију, слуша њихове проблеме и саветује их како да чувају то здравља што им је остало. Често и она остави слушалице, па уз волонтере који су део тима, помогне да се нешто среди у кући или у дворишту.
Возач, Никола, летос је брао малине, косио, пластио цепао дрва и радио све што треба да се мало олакша живот овим људима који углавном живе сами.
Ана, Невена, Марија, Александар, Бранка и друге девојке и младићи протеклих месеци су се спријатељили са овим старцима и старицама и постал им драги гости, које са радошћу очекују. Потребна им је понекад нека помоћ, али им је потребније да са неким попричају., пожале се нешто или неку радост поделе. Често волонтере сачека кафа, пита, нека воћка, а увек лепа реч, загрљај и осмех.
Јагода Јеремић, координатор волонтера у овом пројекту, прича да су на Сретење ишли на терен у Гостиље и срели Душанку Тодосијевић која је пошла да посети своју комшиницу Јелу. Преко ливаде има километер и по, до два километра хода, а они су је повезли и попричали мало са две старице. Како кажу баке, плаше се суше због овако благе зиме и стрепе од најезде змија која би већ скоро могда да се деси…
По повратку, у Алином потоку, срели су Илинку, коју редовно обилазе, а овај пут их је зауставила само да их загрли…
Последњих месеци, млади волонтери су чули многе приче из младости корисника овог пројекта, били сведоци многих животних недаћа, али и радости, једна бака се упокојила, њен животни друг је остао сам, сви живе своје дане онако како могу и умеју и сведоче важне животне истине: Да је старост нешто што нас све чека, да је много важније шта носимо у себи, него на себи, да је важно какви смо као особе и да ако задржимо животну радост и позитиван став, старост ће нам бити лакша.
И сваки тренутак и дан који млади волонтери уложе у то да помогну овим старцима није изгубљено време, већ велики добитак. Сви ти тренуци доброте и племенитости, нижу се као бисери који ће овим младим људима значити у животу.
Пројекат У име старих, у Чајетини реализује удружење Златиборски круг, у Нишу – Удружење самохраних мајки, у Алексинцу – Друштво за развој креативности, а подржава га амбасада Краљевине Норвешке у Београду.
