Због младих који се интересују за обичаје, традицију и старе занате, „Старо село“ се од оснивања бави њиховим неговањем. Сарађујући са грнчарима из Злакусе, качарима из Рожанства, ковачима из Равни, лицидерима из Крушчице, плетиљама Сирогојна и другима, Музеј указује на значај неговања старих занимања јер њиховим одумирањем губи се добар део идентитета и културне баштине народа.
Сасвим у маниру манифестације коју годинама уназад организује Музеј на отвореном „Старо село“ Сирогојно, као и у духу добрих, старих обичаја и установе коју представљају, данас су у „Старом селу“ домаћини своје госте дочекивали уз кафу , сок, са топлим осмехом и уз звуке фруле. Јер, данас је онај дан у години намењен да нас подсети на све што некад беше од значаја за живот и рад у сеоским домаћинствима, без чега се није могло, и са чим је живот био лепши и мало лакши. У хладу борова Музеја, на традицију и старе занате и занимања подсетиле су нас занатлије.
" Треба сачувати старе занатем, јер на жалост то изумире и ретко ко их ради. Мени је отац био ковач па сам уз њега, кад сам био мали, то изучио и још помало то радим. Занимљив је то посао! Мој отац је био и поткивач. Поткивао је коње и волове. И ја сам све то радио, али данас слабо посла има. Данас се користе све више модетрни алати; нема више ни мотика ни будака... Ја сам најстарији ковач од 50 година овде. Млађи нема нико и не знам да ли ће ко преузети посао, ни да ли ће га ко радити", прича нам Небојша Брајковић,ковач из Равни.
Милка Савић из Миросаваца скоро 20 година се бави израдом народних ношњи. Оставши без посла, а за потребе својих унука, сашила је прве ношње за фолклор, и тако је све кренуло. Милка Савић израђивач народних ношњи До сада се, каже Милка, унуке нису заинтересовале да је наследе, али никад није касно.
"Увек сам волела да везем и годинама сам прикупљала мустре, као да сам знала да ће ми то требати. А и много сам, са женама и другима који су се бавили тиме, успостављала контакте те сам добијала разне шаре, моделе. Највише се код нас тражи шумадијска ношња и ти везови су прилагођени потражњи. Али, ја увек трагам за мустрама ако неко тражи неку другу ношњу",каже она. "Ми се бавимо и пољопривредом и туризмом, долазе разни гости код нас, па могу рећи да има деце која се интересују да науче."
Због младих који се интересују за обичаје, традицију и старе занате, „Старо село“ се од оснивања бави њиховим неговањем. Сарађујући са грнчарима из Злакусе, качарима из Рожанства, ковачима из Равни, лицидерима из Крушчице, израђивачима народне ношње из околине Ариља, корпарима, израђивачима музичких инструмената, Музеј указује на значај неговања старих занимања јер њиховим одумирањем губи се добар део идентитета и културне баштине народа.
"Имамо врло лепу сарадњу са занатлијама. Трудимо се да их ва вашару буде што више. Радимо и обуке за бављење старим занатима , да мало младе подстакнемо да се баве њима. Имамо и продавницу производа старих заната тако да откупљујемо од занатлија њихове производе и продајемо их многобројним посетиоцима из земље и иностранства. Пошто је Сирогојно пронело име у свету по џемперима плетиља, морам рећи да су жене то радиле у кући уз остале своје послове. Тако ови старији имају тај занат, али имају и поред тога још неко занимање, а млади одмах гледају на то колико од тог посла има зараде", рекла је уз осмех Ружа Зимоњић Кљајић из Музеја „Старо село“ Сирогојно, и додала да се ипак успева да се код појединих развије љубав према неким од старих занимања како би наставили посао својих родитеља, рођака...
Данашњи посетиоци били су љубопитљиви по питању израде ношње, колача од шљива, корпи, и слично, а завирили су и у ковачку радионицу. Уз звук фруле фрулаша Аца Марковића дан је протицао пријатно и у нади да ће се изнаћи начини да ова добра, стара занимања, опстану.
