Бакшиш би ускоро и у Србији могао да се нађе као ставка на фискалном рачуну. То је предлог Пословног удружења хотелско угоститељске привреде ХОРЕС, које ће министарствима туризма и финансија упутити иницијативу за увођење напојнице у легалне токове.
Председник овог удружења Георги Генов изјавио је за Еуронеwс Србија да је њихов предлог да „част за конобара“ буде 10 одсто од износа рачуна. Напомиње да и даље постоји дилема да ли би напојница требало да се уведе као обавезан део рачуна или да гост има право да изабере да ли ће да је плати, односно да има могућност да је не остави, ако није задовољан услугом.
Ово није први пут да угоститељи у Србији траже увођење напојнице у легалне токове, а као главни аргумент они наводе податак да инспектори не толеришу вишак новца у каси и да им због тога пишу казне и затварају кафане.
Исту муку имају и угоститељи у региону. Удружење угоститељских послова саопштило је пре неколико дана да Привредна комора Хрватске (ХГК) припрема нацрт закона по коме би напојнице ушле у систем фискализације угоститеља и да се разговара о датуму његовог ступања на снагу.
Појам напојнице тренутно не постоји ни у хрватском законодавству, па се електронски наплаћен бакшиш третира једнако као основни доходак. Угоститељи у Хрватској зато очекују да ће ова мера повећати приходе радника и привући нову радну снагу у овај сектор.
Хрватски предлог подразумева да увођењем напојнице у порески систем она постаје неопорезиви приход све до одређеног износа на годишњем нивоу, а сав приход од напојнице преко договореног неопорезивог лимита ће се опорезивати као други приход, како би се избегла опасност од злоупотребе неопорезивих прихода. У Удружењу угоститељских послова сматрају да је опорезивање другог прихода свакако повољнија опција за све него тренутна ситуација и додају да је још потребно да се дефнише годишњи неопорезиви лимит.
Георги Генов за Еуронеwс Србија објашњава да су у оптицају два модела за решавање овог проблема у Србији.
„Главна дилема је да ли да буде обавезно или добровољно. Постоји могућност да се на рачуне уведе ставка „сервис“ и да за потрошача буде обавезна 10 одсто, а да се не опорезује до тог износа. Друга опција је да онај ко није задовољан услугом има могућност да не плати тај износ“, каже Генов.
Он објашњава да би тај новац делили на конобаре, куваре и особље које ради у угоститељском објекту. Ако је у питању смештајни део, сакупљени бакшиш би се делио собарицама и запосленима на рецепцији. Председник удружења ХОРЕС указује да је важно да се реши проблем регулисања напојница, јер инспекције не толеришу вишак новца затечен у каси.
„Каса су и новчаник и џеп конобара. Он кад иде на посао, сав новац мора да остави и ако му се нађе вишак, ресторан може да се затвори до десет дана, други пут до 60, а трећи пут на чак годину дана“, наводи Генов.
На питање да ли би „легализовање бакшиша“ значило да би га послодавци преузели од конобара, Генов каже да је заправо циљ да конобари на овај начин буду стимулисани и да не „беже“ у иностранство. Дилема потрошача је да ли би тај цех на крају платили корисници услуге.
„Угоститељ формира цену и тај сервис би урачунао уколико би био обавезан. Ако је прескуп, неко неће да плати и неће да руча ту. То би био део цене и тржиште би то регулисало. Та мера не додирује купца генерално. Сада би се само званично приказивао и онда бисмо могли да стимулишемо људе да остану да раде у овом сектору, јер је огроман проблем недостатак радне снаге, нарочито током лета“, наводи Генов.
Плате у угоститељству су генерално најниже у односу на све друге секторе, а према подацима Републичког геодетског завода за новембар конобари су у просеку примали 44.326 динара, што је готово упола мање од републичког просека који је износио 78.326 динара.
Порески саветник Милан Трбојевић сматра да није реално да држава дозволи угоститељима да 10 одсто напојнице буде неопорезовани приход. Додаје и да би друга варијанта, када би се напојнице увеле у систем фискализације, али са наплатом пореза и доприноса, не би допринела да се подигнуприходи конобарима, већ да би се њима ова мера најмање исплатила.
„Потрошачима би у суштини било исто, али би саме раднике дестимулисало, јер би добар део тог бакшиша отишао на плаћања држави. Не верујем да ће им држава дати нову категорију за то и да ће им дозволи да не плаћају доприносе на тај износ, јер претпостављам да ће ићи на то да би могли лако да злоупотребљавају и да манипулишу. Могли би да дају радницима минималну плату и да једноставно откуцају бакшиша колико им треба. Са доприносима би могло да се уведе, да буде опорезовано као плата са око 60 одсто, али конобари не би имали корист од тога“, каже Трбојевић.
Угоститељи годинама уназад покушавају да са порезницима нађу прихватљиво решење за третман бакшиша. Георги Генов каже да је припрема иницијативе удружења угоститеља у завршној фази и да би ових дана требало да буде прослеђена на адресу два министарства – туризма и финансија.
