Произвођачи малине кажу да ће род бити слабији од 30 до 50 одсто, да нема превеликих залиха малине и да сада више није питање само која ће бити цена него да ли ће уопште бити овог воћа на тржишту.
То што се ових дана на пијацама килограм трешања продаје од 800 до 1.200 динара за килограм није пролазна појава, нити хир произвођача који желе брзу зараду. Пре свега због лоших временских услова, али и различитих болести и других проблема, већина воћарских култура је ове сезона угрожена, па можемо очекивати најскупље воће до сада, каже за „Политику” Зоран Кесеровић, професор новосадског Пољопривредног факултета у пензији. Према подацима које је изнео, годишњи просек производње воћа у Србији од 2000. до 2023. био је 1,466 милиона тона, прошле је износио 1,25 милиона тона, а ове се рачуна са око 1,1 до 1,15 милиона тона.
– Ситуација у воћарству није била оваква последњих 30 година. Имали смо мраз у марту и почетком априла који је уништио око 100.000 тона воћа у Србији, само 18. и 19. марта уништено је око 80 одсто кајсија и око 65 до 70 одсто раних трешања „кордија”. А када измрзну водеће воћарске културе, као што су шљива, јабука и вишња, то је значајан ударац на производњу и сигурно ће се осетити велике последице, објаснио је професор Кесеровић.
Произвођачи кажу да је то био и најјачи мраз у последње две деценије, захватио је већи део наше земље и уништио и облачинску вишњу, која је иначе отпорна на ниске температуре. Проблем је што је пре мрза било лепо време, па су се пупољци раније развили у случају вишње. Наш саговорник подсећа и да је други мраз, у ноћи између 6. и 7. априла, „дотукао” кајсије чак и на брдима Фрушке горе и захватио Шумадију, где је смрзао јабуке, највише сорте „ајдаред”, чак 70 одсто, затим крушке и шљиве.
Ситуација је забрињавајућа и у случају малине. Због лоших временских услова род је смањен, па се због мање понуде очекује виша откупна цена. С обзиром на то да залихе нису велике, питање је да ли ће бити ове врсте воћа.
Министар пољопривреде Драган Гламочић овим поводом је обишао општину Косјерић и разговарао са произвођачима. Како је пренела Рина, он је рекао да цену одређује понуда и тражња и да у годинама када је род слабији обично иде горе.
– Ове сезоне, рецимо, у неким крајевима попут Косјерића није било мраза, па очекујем да ће ту произвођачи бити задовољнији. Биће мања понуда, што ће позитивно утицати на цену, али то не значи да ће сви малинари профитирати. Они који имају слаб род тешко да ће бити у плусу. Малина је берзанска роба, није везана само за Србију – успева широм света, и то не смемо да заборавимо – изјавио је Гламочић.
Он је апеловао на неопходност модернизације и прилагођавања климатским изазовима, те и на то да малинари морају мењати сортимент, повећавати приносе, улагати у нове технологије, противградне мреже, осигурање.
Поједини произвођачи јуче нису за наш листе желели да коментаришу ситуацију на тржишту овог воћа, али се слажу да је стање у овој грани пољопривреде нестабилно последње три године. У случају малине, разлог је то што се у сезону бербе улази без утврђене откупне цене, као што је то био случај 2023, када је малина откупљивана за 190, односно 200 динара по килограму, а наредне године за 50 динара више. Ове године су их додатно дотукли временски услови који малинарима никако не иду наруку. Пре свега априлски, па мраз у мају који је довео до измрзавања, како кажу, у самој вегетацији изданака родних гранчица. Произвођачи кажу да се по томе већ сада може рећи да ће род бити слабији од 30 до 50 одсто. Сматрају да је добра вест да нема превеликих залиха малине и да сада више није питање само која ће бити цена него да ли ће уопште бити овог воћа на тржишту.
Извор: Политика
