15. фебруар је један од најбитнијих у политичком, културном и историјском календару Србије. Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, као и дан сећања на почетак Српске револуције (односно Првог српског устанка). Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут. Стога је Скупштина Србије 10. јула 2001. године одлучила да Сретење буде Дан државности.
15. фебруар 1804. почео Први српски устанак и почела борба за ослобођење од Турака. 15. фебруар 1835. Скупштина у Крагујевцу донела је Сретењски устав, први устав Србије, један од најмодернијих, најдемократскијих и најлибералнијих устава свог доба. Њиме је у Србији укинут феудализам (међу првима у Европи) и уједно је представљао најисточнији одблесак Француске револуције.
У народу се веровало да на Сретење почиње прелазак из зиме у пролеће. Обично се каже да ако је на Сретење облачно - онда ће крај зиме бити леп, а ако је ведро, биће хладан и ветровит.
По црквеној доктрини, на Сретење је Богородица, четрдесетог дана од рођења Исуса Христа, отишла у храм да принесе жртву и тамо срела старца Симеона који је у малом Исусу препознао Спаситеља. Тај сусрет малог Исуса и праведног старца је хришћански празник - Сретење Господње. Празник Сретење прославља се од 541. године.
Извор: Нерадни-дани.ком
