Дан заштите природе Србије установљен је Законом о заштити природе 2009. године како би се јавности представио значај очувања природне баштине. За Дан заштите природе у Србији одабран је 11. април зато што је тога дана 1949. године први пут установљен статус једног подручја као заштићеног природног добра, а то су водопади у оквиру Споменикa природе „Велика и Мала Рипаљка“ на територији општине Сокобања.
Национални дан заштите природе повод је да се реализују акције како би се указало на значај и вредности природе.
Србија представља један од 158 центара светског биодиверзитета и 6 центара европског биодиверзитета. Велики број различитих типова станишта присутних у нашој земљи, од барских и мочварних, преко преосталих степа, пешчара и континенталних слатина, до очуваних шумских заједница прашумског карактера у кањонима и клисурама дивљих река и планинских и високопланинских области, омогућили су присуство разноврсног биљног и животињског света.
Данас у Србији постоји готово 500 заштићених подручја. Она су класификована у 7 врста, и то: строги резерват природе, специјални резерват природе, национални парк, споменик природе, заштићено станиште, предео изузетних одлика и парк природе.
Прво подручје које је заштићено на територији данашње Србије била је Обедска бара, која је стављена под заштиту још 1874. године.Најочуванији и најзначајнији делови природне баштине проглашени су за заштићена подручја и тренутно их има 460 и чине 7,48 одсто територије Србије.
У Србији заштићеним подручјима газдује ЈП "Србијашуме" у оквиру којих је и Парк природе Златибор.
У рељефу Златибора налази се 32 геоморфолошка објекта геонаслеђа од којих се могу издвојити атрактивне клисуре Увца, Крвавца и Гриже, као и прераст у Доброселици. На Листи објеката хидролошког наслеђа Србије налазе се 3 објекта: река Црни Рзав, водопад и слапови на Гостиљској реци и тресава Бијеле воде.
Подручје Златибора насељава 1.044 врста биљака, 98 врста дневних лептира, 18 врста водоземаца и гмизаваца, 154 врста птица и 38 врста сисара. Препознатљиве биљне врсте су старе, реликтне врсте: Epimedium alpinum (девет југовића), Eriophorum latifolium (ветрогон) и Hedera helix (бршљан). Доминирају аутохтоне шуме црног бора и мешовите шуме црног и белог бора. Значајно je присуство строго заштићене врсте Pinus heldreichii (муника). Велику фаунистичку вредност има Панчићев скакавац (Pyrgomorphula serbica) и Панчићев зрикавац (Isophya pancici). Од рибљих врста присутне су Hucho hucho (младица), Salmo trutta (поточна пастрмка) и Barbatula barbatula (бркица). Значајне су ретке и угрожене врсте птица грабљивица: Gyps fulvus (белоглави суп), Aquila chrysaetos (сури орао), Circaetus gallicus (орао змијар) и Falco peregrinus (сиви соко). Типичне врсте сисара на овом подручју су Capreolus capreolus (срна), Sus scrofa (дивља свиња), Canis lupus (вук), Ursus arctos (мрки медвед) и Lutra lutra (видра).
У оквиру Дана заштите природе Парк природе Златибор наставља сарадњу са школама са циљем образовања младих за еколошки одоговорне грађане.
Један од услова да заштићена подручја опстану очуваних природних карактеристика, јесте и укупан однос људи у Србији према природи, подршка и учешће заинтересованих страна у реализацији програма заштите и управљања природним добрима.
