У свету се данас разним манифестацијама слави Међународни дан жена као део борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.
Међународни дан жена обележава се 8. марта широм света, у знак сећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. године и марш више од 15.000 жена у Њујорку, које су тражиле краће радно време, боље плате и право гласа.
Дан жена установљен је на Другој међународној конференцији жена социјалиста, 8. марта 1910. године у Копенхагену, на иницијативу Немице Кларе Цеткин, тадашње лидерке женског радничког покрета.
Први пут је обележен 1911. године у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској, када је више од милион жена и мушкараца присуствовало скуповима на којима је захтевано да жене гласају на изборима, да им се омогући да заузимају јавне положаје, да имају право на рад и стручно образовање.
Демонстрације радница одржавале су се у скоро свим већим европским градовима сваке године до 1915. и ширења Првог светског рата.
Главни захтев био је да европске земље коначно уведу универзално право гласа.
Идеја празника је позив свима да дају свој допринос укидању дискриминације жена у теорији и пракси, али и апел властима да политика која се води буде у складу са потребама жена.
У Србији се Дан жена обележава од 1914. године, а Уједињене нације су 8. март званично прогласиле Међународним даном жена 1975. године.
Међународни дан жена постао је повод за прославу онога што су жене постигле у друштву, политици и економији.
Политички корени дана значе да се организују штрајкови и протести како би се указало на још заступљену неравноправн.
